Гатачко поље – непрегледна је зелена површина испресјецана потоцима на којој свакодневно пасе више од 700 грла заштићене аутохтоне врсте гатачког говечета, кога ови кршни Херцеговци називају још и „зелено говече“.
На имању домаћина Милоја Говедарице из села Михољача надомак Гацка, који се деценијама бави сточарством, узгаја се само ова врста говеда због његовог лаког одржавања и веома добрих особина.
„Прије свега, то је наше аутохтоно говече на које смо сви поносни. Има карактеристичну сиву боју, подноси веома добро сурову климу, а даје и до 12 литара млијека дневно“, прича овај Херцеговац који у свом обору тренутно има седам крава.
Говедарица појашњава да је од малих ногу био заинтересован за бављење пољопривредом и сточарством уз мајку и баку те да је са својом супругом Надом одгајио и подигао петеро дјеце захваљујући овом бизнису.
„Имам једног сина и четири кћерке. Својевремено нам је ово била и додатна зарада јер са једном платом у кући, било је веома тешко преживјети па смо се морали сналазити на разне начине. Супруга је била више од 40 година на бироу и преузела је вођење домаћинства и одгој дјеце“, додаје овај горостасни сточар и каже да једно петочлано домаћинство, ако се бави само сточарством, могло би солидно живјети ако има између десет и 12 крава.
Цијене кајмака и сира
Сточарством у овом крају се баве скоро сви. Не постоји ниједна породица која нема бар неколико говечета и оваца које им доносе додатну зараду. Једни продају месо, други млијеко или се и сами баве прерадом млијечних производа.
Тако је и у породици Сање Милошевић из гатачког села Луковице, у којој се годишње произведе тону сира торотана и више од пола тоне кајмака из мјешине. Поступак саме производње, како каже, није много тежак.
„Млијеко се након муже проциједи, скуква те разлива у дрвене шкипе у којим стоји 48 сати. Послије тога кајмак се скида и ставља у кацу, сваки нови слој кајмака се мора солити. У каци стоји 20 дана да би достигао одговарајућу зрелост и након тога се ставља у мјешину направљено од овчије коже“, појашњава Милошевићева и додаје да се кајмак у мјешини може чувати и до годину дана на одређеним температурама.
Цијена ове делиције, односно, гатачког кајмака је 25 марака по килограму, док се сир из мјешине може купити по цијени од 40 марака.
Ова херцеговачка домаћица каже да је у току брендирање овог јединственог производа преко „Удружења произвођача гатачког кајмака“ и да веома велику пажњу привлаче на свим сајмовима и излагањима у оквиру пољопривреде и сточарства.
Милошевићева још каже да сав овај посао обавља и са својом свекрвом Видосавом, те да су њих двије добитнице многих признања за квалитет својих производа.
Миленкови бикови најљепши
Домаћин Миленко Лучић из села Михољача може се похвалити најкрупнијим, најиздржљивијим и најљепшим биковима који прошетају на Регионалном сајму стоке који се сваке године организује у овом граду.
„Љубав према наслиједио сам од свог оца који ме је свему научио. Бикови које сада узгајамо имају и преко хиљаду килограма. Они нису толико опасне животиње и веома је важно да осјете пажњу коју им пружате“, прича Лучић и надовезује да овај посао није много тежак и да не захтијева времена колико други мисле.
Бикове узгаја двије до три године и након тога их продаје. „Наша говеда пасу изузетно здраву храну и постоји много купаца из других дијелова региона који долазе баш у Гацко да купе говеда јер се надалеко прочуло о њиховом квалитету“, са смијешком причу завршава Лучић.
Груба и издржљива конструкција
Јединствено гатачко говече настало је укрштањем бикова расе швајцарског смеђег говечета Монтафон и краве Буше почетком двадесетог вијека. Оно има примитиван изглед и грубу конструкцију. Ова раса је веома добро прилагођена суровој планинској херцеговачкој клими на надморској висини и до 1.500 метара. Веома су издржљиви, отпорни на болести и захвални за гајење.
У данашње вријеме можемо га наћи у Западној Србији и Црној Горе, те понегдје и у осталим дијеловима Босне и Херцеговине. Важно је поменути да је у посљедње вријеме покренут процес за очување, проширење и популизацију гатачког говечета као аутохтоне врсте домаћих животиња у Босни и Херцеговини, преноси Агроклуб.
