Младену и Мирославу Миодраговићу најбољи тенисер свих времена Новак Ђоковић испунио је велику жељу, фотографисао се с њима у Синсинатију крај камиона на којем је његова слика, коју сада краси и аутограм, а тим чином је, кажу браћа, показао да је величина и ван терена.
Да би зарадили новац који ће касније инвестирати у родном крају, када се врате, отишли су у обећану земљу. Више од десет година су у Америци, али никада нису заборавили одакле су кренули па су и на камиону исцртани мотиви змијањског веза, велики натписи родног села Стратинске, Бањалуке, српска тробојка и слика Новака Ђоковића.
Мирослав за “Глас Српске” наглашава да се указала прилика да уз свакодневне обавезе погледају овај турнир и све се поклопило, а одушевило га је колико је Ђоковић једноставан и скроман човјек.
– Ноле је на овај начин показао величину у коју нико и не сумња. Држи до своје ријечи и обећања. У петак смо се видјели с њим на турниру, када је излазио показали смо му камион са његовом сликом и питали га да ли постоји могућност након финала да се усликамо с њим поред камиона. Рекао је ако побиједи да ће нас наћи и нашао је – казао је Мирослав.
Након епског финала са Карлосом Алкаразом из којег је Србин изашао као побједник, поново су имали сусрет с њим, а Ђоковић им је услишио молбу, фотографисао се и дао аутограм.
– Када је након финала дијелио аутограме поново смо били ту, рекли смо му гдје се камион налази и дошао је када се завршило финале. Пуно нам значи та порука на камиону исписана ћирилицом. Неизмјерно смо му захвални – рекао је Мирослав, коме је ово био први пут да гледа уживо Ђоковића у САД, док је брат био на једном турниру прије десет година.
Младен истиче за “Глас” да се једном у животу укаже прилика да се упозна спортска величина и узор многих и то не само у нашој земљи него и широм свијета.
– Човјек је освојио све што се освојити може, али поново је нашао времена за нас, чиме је послао јаку поруку. Такав човјек се рађа једном у 100 година – рекао је Младен.
Осврнуо се и на радне обавезе и живот у Чикагу, гдје се, каже, на сваком ћошку чује српски језик.
– Живот је брз, непоштен и неправедан према првој генерацији која се досели у Америку и немамо жељу да овдје останемо, дошли смо да обезбиједимо себи и породицама егзистенцију, да можемо уживати у нашој Стратинској и Бањалуци – рекао је Младен.
Ускоро ће поново у завичај, поучени искуством и радним навикама које би требало и да примијене када се врате у завичај.
– Планирамо да се вратимо за годину до двије у Бањалуку, да живимо мирнијим животом. Ми смо и у Америци организовали своје радне и слободне дане па смо често долази кући. Ипак, не треба заборавити да је тамо капитализам гдје се ради и дању и ноћу – рекао је Младен.
Он је додао да сви који оду на привремени рад у Аустрију, Њемачку, Америку и било гдје у иностранство не смију заборавити своју традицију и обичаје.
– Ког год иде од куће треба да понесе заставу и грб, јер то се не смије заборавити. Да се зна одакле је кренуо и гдје ће се вратити – рекао је Младен.
Грешке
Младен Миодраговић истиче да је живот у Америци захтјеван, али се и добро заради. Правећи паралелу са навикама код нас, каже да имамо пуно грешака, које планирају исправити када се врате.
– Ако бисмо радили у завичају као у Америци могли бисмо добро зарадити, али наш менталитет нам то не дозвољава. План нам је када се вратимо да то поправимо колико је могуће – рекао је Миодраговић.
