Мала херцеговачка општина Љубиње донедавно је била препознатљива по дувану, али је примат преузео бијели лук, а производи из тамошње фирме, која се бави прерадом овог поврћа, већ су освојили шведско и њемачко тржиште.
Јединствени производи од домаћег бијелог лука са херцеговачких поља настају у погонима фирме “Фармавит”, у којој напомињу да у посљедње вријеме пажњу посвећују ферментисаном луку који се користи у фармацеутској индустрији.
Потврдио је ово за “Глас Српске” шеф погона за прераду бијелог лука у овом предузећу Стефан Шалварица, који истиче да су маринаде већ нашле своје мјесто широм Европе.
– Производе извозимо у Шведску, Њемачку и Србију, а ускоро ћемо бити доступни и на тржишту Црне Горе. Показали су се као тражена роба која лако нађе купца – рекао је Шалварица.
Према његовим ријечима, на властитим плантажама имају зависно од године и приноса у просјеку 20 тона, а још најмање толико откупе од коопераната широм Херцеговине.
Када је ријеч о ферментисаном бијелом луку, каже да посједује више антиоксиданата од свјежег.
– То је остарјели лук, који је добио црну боју. Приликом конзумације не оштећује слузокожу желуца и нема испаравања непријатног мириса, а има значајна љековита својства. Одлучили смо да од нашег херцеговачког свјежег лука направимо ту варијанту и показало се као пун погодак – објашњава Шалварица нагласивши да ова технологија потиче из Кине и Јапана.
Како каже, ферментисани бијели лук, обогаћен екстрактима љековитог биља, је феномен када је у питању дјеловање на људско здравље.
– Узели смо све љековите биљке из Херцеговине и наш бијели лук и то смо искористили на најбољи могући начин. За сада смо са тим производима заступљени на тржишту у Српској и Србији, а ускоро ћемо бити доступни и у ФБиХ – нагласио је Шалварица додавши да су им идући планови да се са својим производима пробију на руско тржиште.
Скоро 20 година Будимир Кучинар из Љубиња производи лук и на тај начин поправља кућни буџет. За “Глас” каже да му пуно значи што сада не мора размишљати гдје ће пласирати свој производ.
– Задовољан сам са сарадњом, откупом и цијеном. Ове године откупна цијена лука била је четири и по марке, касније и пет, чиме сам задовољан. Ако имате количину можете рачунати на коректну зараду. Пожељно би било да имамо једно наводњавање у финишу завијања лука, јер буду велике суше што смањује принос – рекао је Кучинар.
Признање
Стефан Шалварица казао је да су се недавно у Скопљу нашли међу 16 најуспјешнијих компанија са западног Балкана.
– Награђени смо на регионалном форуму привредних комора. То је признање за наш труд и оно што смо урадили са ферментисаним бијелим луком и што смо искористили херцеговачки биопотенцијал и љековито биље – рекао је он.
