Све општине у источној Херцеговини имају ресурсе и капацитете за улагања, али је чињеница да у овој регији, сем енергетике и приватног капитала, одавно није отворен неки значајнији јавни погон.
Челни људи херцеговачких општина кажу за “Независне новине” да имају изузетне могућности за развој, али дио њих поручује да је поражавајуће што се до појединих локалних заједница и даље долази уским асфалтним или макадамским путем.
Требиње је сједиште енергетског сектора јер је ту централа “Електропривреде РС” (ЕРС). Остатак производних капацитета у овом граду већином је приватног типа.
“Имамо прехрамбену индустрију, компанија Swisslion. Ту је металопрерађивачка индустрија, затим фирме за обраду камена, намјештаја”, каже за “Независне новине” Мирко Ћурић, градоначелник Требиња, који истиче да постоје најаве да ће у овом граду бити отворени нови погони.
“Имамо одлуку да сви који хоће да улажу у пословној зони у производне објекте имају 99 одсто попуст на ренту и 25 одсто на трошкове уређења. Такође, имамо опцију да људи који хоће да купе земљиште то могу да плате у наредних пет година”, појашњава Ћурић, који такође очекује и изградњу соларне електране.
Билећа је након рата у БиХ привредно изгубила много. “Билећанка”, творница откивака, “Југомонтажа” биле су понос општине и овог краја још у бившој Југославији.
“Ниједна од њих више не постоји. Те фирме су радиле и преживјеле читав рат, а након тога су приватизоване и пропале”, истиче Веселин Вујовић, начелник Билеће.
“Мљекара ‘Пађени’ тренутно је највећи производни погон”, каже Вујовић за “Независне новине”, додајући:
“Имамо грађевинску фирму ‘Конструктор инжињеринг’, имамо НИК-ПРОМ који се бави прерадом сирове коже, затим услужне дјелатности шивења заштитних одијела за локалне фирме. Имамо око 2.600 запослених”.
“Рудник и Термоелектрана (РиТЕ) је једини јавни привредни погон у Гацку. Као и у другим мјестима, угашени су бројни погони, а сада постоје приватне фирме које имају своје послове. Становништво се бави пољопривредом и сточарством”, прича за “Независне новине” Огњен Милинковић, први човјек ове општине.
“Наравно да смо незадовољни што је РиТЕ једина оваква фирма. Увијек треба нових инвеститора и да се отварају нова радна мјеста”, каже Милинковић, поручујући да у овом тренутку не може ништа конкретно рећи да ли ће бити нових пројеката у Гацку.
Највећи производни погон у Невесињу тренутно је компанија текстила “Мраз”.
“Ту ради 130 радница, а општина је то стимулисала са 500.000 КМ. Имамо погоне за производњу АЛ-а, ПВЦ-а. Имамо дрвопрерађиваче, те неколико грађевинских фирми”, каже Миленко Авдаловић, начелник општине Невесиње, који по питању нових пројеката очекује да вјетроелектрана Гребак буде пуштена у рад идуће године.
Иако је једна од најмањих општина по броју становника, Љубиње се може похвалити бројним производним погонима, а највише у сектору перадарства.
“Имамо ‘Кока продукт’ која је у 2021. била изабрана као најбоље предузеће у Српској у рангу средњих предузећа, а запошљава више од 50 људи. Ту је фирма ИНАМ, која се бави прерадом месних производа”, појашњава Стево Драпић, начелник Љубиња, те додаје:
“Овдје се праве и производи од бијелог лука, који се као лијекови продају по апотекама. Имамо и двије фирме које раде производе на бази љековитог биља, али и фирме из дрвопрерађивачке индустрије. Седмог марта је отварање погона текстилне индустрије, а план је да отворимо и велики погон металске индустрије”, наводи Драпић. Ипак, како каже, за све наведено треба озбиљна подршка, а ње нема.
“Магистрални пут Љубиње – Столац једини је са ширином од пет метара. Ево, најавили су да ће ове године радити шест километара, од укупно 14. Такође, немамо ни накнаде за шуме ни за потопљена земљишта и једини смо такви у Херцеговини. Једини смо који немају извор воде на својој општини. Толико о односу и бенефитима”, каже Драпић.
Берковићи су једна од најнеразвијенијих општина у источној Херцеговини. Начелник Ненад Абрамовић наводи да се становништво највише бави пољопривредом те да је врло тешко у тако малу заједницу довести инвеститоре.
“Када инвеститори чују да је овдје око 2.000 људи, неће тако лако да дођу. Најзначајнији погон је кинеска компанија која већ више од 10 година експлоатише и прерађује грађевински камен и ту ради око 40-50 људи. Све остало је јако мало”, наглашава Абрамовић, који поручује да би од стратешког значаја за Берковиће било да се коначно реализују најаве о изградњи вјетроелектране Хргуд.
“Тај пројекат би нам донио милион нових прихода у буџет, што би привукло и инвеститоре и пројекте”, појаснио је он.
За Источни Мостар највећи проблем је путна инфраструктура.
“Основни проблем за било какву причу је путна комуникација, до Невесиња идемо макадамом 7-8 километара, а такође исто је према ФБиХ. Добили смо од Владе за два километра асфалта, а треба још око шест. То би отворило могућности и за туризам и друго”, рекао је Божо Сјеран, начелник општине Источни Мостар.
Највећи број људи у овој општини је запослен у шумарству и преради дрвета, а општина покушава да кроз подстицаје помогне када су у питању пољопривреда и сточарство.
