Шмит све ближи Међународном суду правде. Регион са нестрпљењем очекује 31. октобар и сједницу Свјета безбједности УН-а

Процедура именовања високог представника у БиХ је поново под лупом Савјета безбједности Уједињених нација (УН), након што је објелодањено да би могло да буде затражено мишљење и Међународног суда правде, а то би, према ријечима упућених, за Српску, имајући у виду осјетљив политички моменат, било веома значајно да се у потпуности демаскира Кристијан Шмит и то из више разлога.

Српска, наиме, с посебном пажњом дочекује сједницу Савјета безбједности УН, планирану за 31. октобар, јер би, према досадашњим најавама, тад Русија, као предсједавајућа тог тијела, требало да чланицама представи извјештај републичког врха о ситуације у БиХ.

Русија и Кина, као двије сталне чланице Савјета безбједности УН-а, те Српска као страна потписница Дејтонског споразума, од 2021. године упозоравају да њемачки дипломата Кристијан Шмит није легално изабран за високог представника, јер је иза његовог имена стао само Управни одбор Савјета за спровођење мира (ПИК), али не и Савјет својом резолуцијом како је то било у случајевима његових претходника на тој позицији.

Такав епилог додатно је продубио јаз и у самој БиХ с обзиром на чињеницу да у ФБиХ сматрају да је Шмит легални високи представник, али, како кажу саговорници „Гласа“, све би могло да се промијени уколико и званично буде затражено савјетодавно мишљење Међународног суда правде.

Поједини медији су крајем прошле седмице објавили да би Савјет могао да затражи од Међународног суда правде да изнесе савјетодавно мишљење о процедурама и модалитетима за именовање високих представника у БиХ у складу са Дејтонским мировним споразумом.

На интернет страници УН-а је наведено да је питање различитих ставова око улоге ОХР-а у БиХ кључно питање око којег чланице Савјета безбједности нису сагласне, уз напомену да ће то бити на дневном реду полугодишње дебате о БиХ 31. октобра.

У тексту  се подсјећа да ни Кина ни Русија не признају овлаштења Шмита као високог представника и да су позвале на затварање Канцеларије високог представника (ОХР), док се западне чланице, укључујући Француску, Велику Британију и САД, противе наметању временског оквира за затварање ОХР-а без позивања на Агенду пет плус два услова.

Професор међународног права Драган Дакић за „Глас“ каже да се у оквирима стручних разговора у вези са ситуацијом у БиХ провлачила теза да би било идеално да се Међународни суд правде изјасни о процедурама за именовање високих представника у складу са Дејтонским мировним споразумом.

– Република Српска сама не може да се обрати Међународном суду правде, али то може Савјет безбједности или Генерална скупштина УН. С обзиром на то да чујемо најаву да би то могао бити Савјет безбједности, тако нешто смо и прижељкивали – рекао је Дакић.

Чињеница је да, подсјетио је, сталне чланице тог Савјета – Русија и Кина, имају непромјењив и перманентан став о Шмиту.

– Они га стално оспоравају и то је веома важно с аспекта међународног права јер задржавају статус активност приговарача – рекао је Дакић, уз опаску да било каква тенденција озбиљније ревизије Дејтонског споразума не може да прође без одобрења макар ондашњих свједока међу којима је и Русија.

Савјет безбједности УН-а је својевремено, истиче, резолуцијом верификовао Дејтон, уздижући га у ранг и извора међународног права, а тим документом су потврђена одређена овлашћења ПИК-у који јесте надлежан да предложи, али не и да именује високог представника.

– Савјет безбједности је, кроз деценијску праксу, задржао за себе овлашћење да именује то лице и зато би било драгоцјено чути шта каже Међународни суд правде, јер у БиХ имамо некога ко је ту, на тој позицији, у Канцеларији, а коме недостаје овлашћење од стране Савјета безбједности, а ко се, међутим, користи бонским овлашћењима – категоричан је Дакић. 

– Иако би у овом случају затражено мишљење било у рангу савјетодавног и није обавезујуће, због ауторитета који имају та мишљења, био би значајан корак. Осим значаја у морално политичком смислу, ставови тог суда су од великог значаја за неке евентуалне будуће поступке у вези са актима које је покренуо Шмит. То може да буде од значаја и за саму Републику Српску, као и појединце који су, на овај или онај начин, погођени његовим наметнутим одлукама, а биће значајно и за већ покренуте поступке којима се оспоравају активности Кристијана Шмита. Један је у току пред њемачким Бундестагом, а други је онај који је, у суштини покренут, али још није ушао у званичну процедуру, а тиче се Европског суда за људска права који је и раније узимао у обзир резолуцију Савјета безбједности када је у питању БиХ и одлуке пређашњих високих представника – изјавио је Дакић.

Посланик СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ Милорад Којић истиче да преко Савјета безбједности УН иде најбољи пут за укидање протектората јер „сви знају да Кристијан Шмит није легално и легитимно изабран“.

– На овај начин треба потврдити да нису спроведене потребне процедуре и да није легални високи представник. Самим тим, треба да буду поништене и све одлуке које је наметнуо – рекао је Којић за „Глас“.

Овлашћења

Република Српска припрема свој 34. извјештај о стању у БиХ који ће послати на адресу Савјета безбједности УН. У готово сваком од њих је указивано на то да је Дејтонски споразум императив, уз подсјећање на оно што је високи представник по том међународном акту.

Ријеч је, наиме, о институцији која по Дејтону има овлашћења да дјелује као координатор активности у погледу цивилних аспеката споразума. Анексом Дејтонског споразума је дефинисан стриктно ограничен мандат на основу којег високи представник има овлашћење да учествује у тим активностима и да прати, одржава тијесан контакт са странама, помаже, учествује на састанцима и извјештава, а не да користи такозвана бонска овлашћења која су дошла након Дејтона и од стране земаља Савјета за примјену мира.