Политика

Ево ко је све од бивших посланика тражио “бијели хљеб”. Стигло девет захтјева

Такозвани бијели хљеб, односно могућност да изабрани или именовани функционери и након истека мандата имају плаћену вишемјесечну накнаду у истом износу коју су имали током свог мандата и ове године ће и те како бити привлачна за те функционере, а сазнајемо да је већ девет доскорашњих посланика у Народној скупштини РС поднијело захтјев за овај бенефит.

“Независне” незванично сазнају да су то: Милан Тубин, Миладин Станић, Душко Ивић, Мирко Совиљ, Горан Јеринић, Раденко Чупић, Перо Петровић и Недељко Гламочак.

Они су се на тај начин придружили Невенки Мариловић, која је, занимљиво, свега 15-ак дана била народни посланик, јер је тек крајем октобра 2022. године, ушла у Народну скупштину умјесто Костадина Васића, коме је Централна изборна комисија БиХ поништила посланички мандат. Подсјећамо, Мариловићева је одмах након полагања заклетве поднијела Административној комисији НС РС захтјев за заснивање професионалног статуса који ће јој омогућити право на “бијели хљеб”.

Посланици се одлучују на овај корак због чињенице да ће током шест мјесеци нерада имати примања као да су и даље у фотељама, тачније око три хиљаде КМ мјесечно.

“По Правилнику о платама и накнадама, именовано лице има право на бруто плату и по престанку функције у трајању до шест мјесеци. Бруто плата народног посланика у сталном радном односу, с порезима и доприносима, износи 4.910,40 КМ”, рекли су за “Независне новине” из НС РС.

Осим поменутих, још 20-ак посланика бившег сазива има ову могућност, али треба напоменути да то не значи да ће је сви они и искористити.

“Будући да радна тијела 11. сазива још нису формирана, па тако ни Административна комисија која доноси одлуку, захтјеви народних посланика о остварењу овог законског права тек су почели да стижу”, казали су из НС РС.

Посланици на свим нивоима (РС, ФБиХ, БиХ) имају право на “бијели хљеб”. Али, исту привилегију могу искористити и предсједници, премијери, министри, савјетници или други који су изабрани. Овај бенефит може се затражити чак и ако је функционер свега један дан провео у мандату, као и они који су смијењени са својих позиција.

Иако је до сада више пута тражено да се ово право у потпуности укине, јер је, како тврде предлагачи, неправедно према грађанима који су незапослени и немају никаква примања, то није и заживјело у Републици Српској, те и већем дијелу БиХ.

Један од оних који се трудио да “бијели хљеб” постане прошлост је и Милан Петковић, потпредсједник Уједињене Српске и посланик у Представничком дому ПС БиХ, који за “Независне” каже да радници у другим дјелатностима немају оваква права.

“Нико нема право на шест мјесеци таквог рада. Такође, радницима којима истекне уговор о раду на одређено вријеме престају сва права из радног односа. Сматрао сам да и политичари имају једну врсту уговора на одређено вријеме”, каже Петковић, који је ипак увјерен да би се овдје нешто могло промијенити чак и у овом сазиву.

“Мислим да је сазрела свијест политичара и мојих колега да се то право укине. Мислим да би идеално било у првој години мандата да се крене у причу, посебно јер то није ни изборна година, да би сви знали да неће више имати право на то. Једно рјешење, које сам такође предлагао, јесте да та накнада траје најдуже мјесец дана, јер то је довољно да они који очекују мандат или посао на другој позицији повежу радни стаж”, истакао је Петковић.

Док политичари задовољно трљају руке због бенефита, запослени у БиХ који остану без посла, да би остварили право на једногодишњу новчану помоћ од државе, морају да имају најмање 15 година радног стажа. Они који годинама прате ову проблематику истичу да би политичари морали да се солидаришу с грађанима и да ускладе своја примања, као и привилегије попут “бијелог хљеба”, са стањем у држави.

“Приликом распореда буџета требало би да имају исти приступ и ка другим категоријама становништва. Генерално, у изазовним временима треба да се односе према јавном буџету као добри домаћини и новац троше ефикасно и економично, уз одређене уштеде. Ту треба да почну с привилегијама”, каже за “Независне” Ана Лучић из Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ).

Оно што је чињеница, тренутно у БиХ није ограничено колико пута једна особа може користити ово право. Треба истаћи и да су до сада три кантона у ФБиХ укинула ово право, а то су Тузлански, Унско-сански и Кантон Сарајево.

Подијели...
Извор
НЕЗАВИСНЕ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!