Требињац Божо Буквић (75) остаће засигурно у аналима овога града упамћен као медицински феномен којег су ујела три стршљена и након свега је остао жив, како тврди, само захваљујући служби хитне медицинске помоћи.
„Немамо ријечи којим бисмо описали брзину реаговања и пожртвованост др Милијане Зубац и њене екипе – Сњежане Кривоглав, Бора Настића и Слободана Бајчетића који су муњевито одреаговали и спасили ми супруга“, каже Буквићева супруга.
Све се догађало у селу Тули удаљеном десетак километара од Требиња када су Божа, који је иначе алергичан и на уједе пчела и оса, ујела чак три стршљена, што је отров који тешко савлада и млад организам, али је за десетак минута вожње његове супруге до Болнице Требиње било довољно да га одржи у животу, а медицинаска екипа га потпуно врати у живот.
„Нисам неки искусан возач, па ни сама не знам како сам супруга након уједа сјела у ауто и повезла до града, а када се на пола пута више није одазивао, била сам се баш уплашила и позвала Хитну помоћ, али, у брзини смо се мимоишли, па сам ја, онако успаничена, иако смо већ били на улазу у град, позвала неког младића на бензинској пумпи, чини ми се да се презива Лончар, и он ми је супруга превезао до болнице, гдје нас је чекала медицинска екипа, будући да смо били у контакту и спасила ми мужа“, каже госпођа Буквић.
Све се, додаје, дешавало као на филмовима и до данас је мислила да је то само филмска трака, али се захваљујући требињским здравственим радницима увјерила да је муњевито дјеловање стварност и да је само захваљујући њима њен супруг жив.
„Ја им могу само упутити једно топло, људско хвала, и на пожртвованости, али и на људскости са којом су примили и спасили мога мужа. Ова екипа је, осим способности у својој струци, доказала и то да су Требињци заиста добри и честити људи“, каже на крају она.
