Енергетски систем Републике Српске је и поред глобалне енергетске кризе, али и нешто лошије хидролошке ситуације, и даље стабилан те грађани немају разлога за страх који се шири цијелом Европом, јер струје има у довољним количинама да подмири потребе домаћих конзумената.
Истакао је ово за “Глас Српске” помоћник министра за енергетику у Влади Републике Српске Милан Баштинац осврћући се на изузетно тешку ситуацију у појединим европским државама, попут Швајцарске у којој се чак становницима сугерише да припреме свијеће. Слична алармантна упозорења и позиви на штедњу струје могу се чути и у Аустрији, али и Њемачкој.
– Такав један црни сценарио није могућ код нас, али сигурно је да морамо константно радити на нашој енергетској стабилности. Ова глобална криза је најбоље показала о колико значајном ресурсу се ради, како сада, тако и у будућности. Струја, храна, нафта и гас су постали готово вреднији од злата – истакао је Баштинац.
Појашњава и како је за стварање додатне енергетске независности и стабилности Републике Српске, што би јој онда омогућило несметан и даљи и економски и привредни раст, изузетно значајна градња ХЕ “Дабар” и “Бистрица”. На тај начин енергетски сектор Српске би постао богатији за два изузетно важна производна енергетска хидрообјекта.
– Хидроелектране “Дабар” и “Бистрица” представљају два капитална и стратешка енергетска пројекта. Они су значајни и са аспекта економије и даљег развоја локалних заједница у којима се они реализују. Надам се да ће и пројекат градње ХЕ “Бук Бијела” ускоро бити одблокиран и поред свих покушаја политичке опструкције. Планирамо да припремне радове за градњу овог објекта завршимо до прољећа 2023. године, а у међувремену ћемо покренути и процедуру избора стратешког партнера, односно компаније која ће градити и финансирати овај пројекат – каже Баштинац.
Осврћући се и на недавну одлуку “Електропривреде Републике Српске” да субвенционише оне грађане који се одлуче да на крововима својих кућа уграде соларне панеле како би ово јавно предузеће, између осталог, дошло и до додатних количина електричне енергије, које би онда могло извозити по далеко вишим цијенама на ино-тржишта, Баштинац каже како ће и на овај начин бити додатно учвршћена енергетска стабилност Српске.
– Овај пројекат изградње око 50.000 малих соларних електрана на крововима домаћинстава је такође стратешки пројекат. На овај начин ће сигурно бити ослобођене одређене количине струје за већи извоз. Поред тога, на овај начин се омогућује додатна сигурност и стабилност система, али ће и сама домаћинства имати многе бенефите, који ће им омогућити да и даље имају јефтину струју – поручио је Баштинац.
Тржиште
Према ријечима Милана Баштинца, један мегават електричне енергије тренутно на ино-берзама и у окружењу кошта око 450 евра, што је за чак седам, осам пута више од цијене коштања једног мегавата на домаћем тржишту. Како каже, процјене су да би ове цијене и у наредном периоду могле расти.
– Према неким анализама, она би током наредног периода могла отићи и на 800 евра, а већ се склапају уговори за први квартал наредне године по цијени од чак 1.000 евра. Битно је нагласити да наши грађани неће бити угрожени овим скоковима и промјенама на свјетским тржиштима и чинимо све што је у нашој моћи да искористимо ову ситуацију како би ЕРС остварила што већи приход од извоза струје – каже Баштинац.
