Од првих одбојкашких корака у Билећи, преко Брчког и Гацка, до новог спортског поглавља на Кипру, млада одбојкашица Ирена Вукоје гради каријеру ослањајући се на рад, стрпљење и вјеру у своје снове. Иако ју је спортски пут одвео далеко од родног града, успомене на дјетињство, прве тренинге и људе који су је подржавали остају важан дио њене приче.
Још као дјевојчица маштала је да једног дана заигра на вишем нивоу и да кроз одбојку упозна нове средине, стекне искуство и помјера сопствене границе. Данас, након година рада и бројних изазова, Ирена је на Кипру, гдје започиње ново поглавље своје спортске каријере.
Од ове године наступа за кипарски клуб „Anorthosis Famagusta“, на позицији техничарке, гдје наставља да стиче нова искуства и усавршава своју игру.
Њен пут почео је у Билећи, граду у којем је направила прве одбојкашке кораке, завољела спорт и научила прве важне лекције. Управо одатле понијела је успомене и вриједности које је прате на сваком новом одредишту.
„Мислим да је најважније да одмалена вјерујеш у себе и да не дозволиш да те то што долазиш из мале средине ограничава. Још као дјевојчица маштала сам да једног дана заиграм на неком већем нивоу и драго ми је што сам корак по корак успјела да остварим тај сан“, каже Ирена.
У њеном одрастању важну улогу имали су породица, тренери и људи који су препознали њен потенцијал и пружили јој подршку. Како истиче, управо окружење у којем дијете направи прве спортске кораке може бити пресудно за развој љубави према спорту, али и за стварање самопоуздања које је неопходно на путу ка већим циљевима.
Након седам година проведених у Брчком, услиједио је прелазак у Гацко, средину са препознатљивом одбојкашком традицијом. Свака нова средина донијела јој је другачије искуство, прилику за напредак и боље упознавање сопствених могућности.
„Временом сам постала сигурнија у себе, стекла више искуства и научила да се боље носим са притиском. Сваки нови изазов ме је додатно градио и на терену и ван њега“, истиче млада одбојкашица.
А онда је стигао позив са Кипра. Понуда је, како каже, дошла у правом тренутку, када су се све коцкице поклопиле и када је осјетила да је спремна за нови искорак.
Нова земља донијела је и другачије искуство, како у спортском тако и у приватном животу. Ирена се још упознаје са тамошњом одбојком и стилом игре, али на нови изазов гледа са оптимизмом и жељом да настави да напредује.
„Још се упознајем са одбојком на Кипру и њиховим стилом игре. Драго ми је што имам прилику да стекнем ново искуство и наставим да напредујем“, каже Ирена.
Највећи напредак данас препознаје у сигурности коју има у својој игри и бољем разумијевању одбојке. Иза тога су године тренинга, одрицања и искустава која су је обликовала као спортисткињу и особу.
О наредним корацима не жели превише да говори унапријед. Тренутно је, каже, најважније да буде посвећена сезони, ужива у игри и искористи прилику коју је добила. Њена жеља је да једног дана може да каже да је остварила оно о чему је маштала као дјевојчица, али и да је у том путовању заиста уживала.
Ипак, колико год да је далеко од куће, каже да постоје ствари које не могу да замијене ни нови изазови ни искуства у иностранству.
Породица, пријатељи и заједнички тренуци оно су што јој највише недостаје. Херцеговина, каже, има посебну топлину, а најљепше је када си окружен људима које волиш.
Билећа за њу није само мјесто у којем је све почело. То је град којем се радо враћа мислима, из којег носи прве спортске успомене и у којем је научила вриједности које је прате и данас.
„Билећа ми је дала неке од најљепших успомена, прве одбојкашке кораке и људе који су ме обликовали. Ту сам одрасла, научила прве важне лекције и понијела са собом вриједности које ме и данас прате, гдје год да играм“, истиче Ирена.
Вољела би, каже, да што више дјевојчица добије прилику да тренира одбојку, ужива у игри и кроз спорт ствара пријатељства и успомене које ће памтити цијелог живота.
„И из малих средина могу да потекну велики спортисти, уз праву подршку и вјеру у њих. Важно је да дјеца имају добре услове за тренинг и прилику да напредују, јер таленат и велики снови постоје свуда, без обзира на то одакле долазиш“, поручује Ирена.
А када би могла нешто да каже дјевојчици која тек почиње да тренира одбојку у Билећи, њена порука била би једноставна – да вјерује у себе, буде стрпљива и никада не одустаје од онога што воли.
„Поручила бих јој да вјерује у себе и да никада не одустаје од онога што воли. Пут није увијек лак, али ако нешто заиста желиш и спремна си да радиш за то, вриједи покушати. И најважније, да буде стрпљива, да вјерује свом путу и да никада не престане да сања, јер никад не знаш гдје те ти снови могу одвести“, поручује ова млада одбојкашица.
Ирена не крије да су амбиције и даље присутне, али да јој је у овом тренутку најважније да ужива у ономе што ради и буде поносна на свој пут.
Од првих тренинга у Билећи до новог изазова на Кипру, њена прича подсјећа да велики снови могу да почну и у малом граду. Потребни су вјера, рад, стрпљење и људи који ће препознати таленат и помоћи му да расте.
А за Билећу, Иренин пут је још један разлог за понос и подсјетник да таленат и велики снови не познају границе.
