Православни хришћани данас прослављају Вазнесење Господње – Спасовдан
Српска православна црква и њени вјерници данас, у четвртак 21. маја 2026. године, прослављају Вазнесење Господње – Спасовдан, велики покретни Господњи празник који се обиљежава четрдесет дана послије Васкрса и увијек пада у четвртак.
Празник Вазнесења Господњег посвећен је успомени на догађај када се Господ Исус Христос, након васкрсења, вазнио на небо у Царство Оца Небеског. Овај свети догађај описан је у Светом јеванђељу по Марку и Луки, као и у књизи Дјела апостолских (Мк 16, 19–20; Лк 24, 50–53; Дап 1, 4–11).
Према свједочанству Светог писма, Христос се послије Васкрсења током четрдесет дана јављао апостолима, учећи их и говорећи о Царству Божјем. Посљедњег дана свог земаљског боравка сабрао је ученике у Јерусалиму и заповиједио им да се не удаљавају из града, већ да чекају обећање Оца – силазак Светога Духа.

На Маслинској гори, у присуству апостола и Пресвете Богородице, Господ је својим ученицима дао посљедње поуке и обећање о Другом доласку. Потом је, подигавши руке, благословио ученике и почео да се уздиже на небо, сакривши се у облаку.
Јеванђеље свједочи да су апостоли дуго гледали ка небу, након чега су им се јавила два анђела у бијелим хаљинама и рекла: „Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видјесте да одлази на небо.“
Након тога апостоли су се вратили у Јерусалим са Маслинске горе, која се налази источно од светог града, чекајући силазак Светога Духа, који се догодио десет дана касније, на празник Педесетнице – Духове.
Спасовдан заузима посебно мјесто у православној традицији и духовности, јер симболизује Христову побједу над смрћу и Његово прослављење, али и уздизање људске природе у небеску славу.
У многим српским градовима и храмовима овај празник прославља се као крсна слава, уз Свету литургију и свечане литије.
Спасовдан је слава манастира Високи Дечани, Београда, Бањалуке, Невесиња и Источног Новог Сарајева.





