Српска Православна црква и вјерници данас обележавају један од највећих хришћанских празника – Велику Госпојину, посвећен успењу, односно упокојењу Пресвете Богородице.
Празнује се сваке године 28. августа када се завршава 14-дневни пост. Велика Госпојина спада у Богородичине празнике и убраја се у ред великих празника, готово одмах после највећих празника посвећених Христу.
Према предању, Богородица је након своје смрти васкрсла трећег дана и узнијета на небеса, чиме је потврђено њено посебно мјесто у хришћанској вјери и улога као заступнице рода хришћанскога.
Велика Госпојина је дубоко укоријењена у српској духовности и традицији. У народу се овај празник од давнина сматра једним од најсвечанијих дана у години. Многи храмови и манастири широм српских земаља посвећени су управо Успењу Богородице, а у појединим крајевима Велика Госпојина је дан сабора, када се народ окупља на литургијама, литијама и саборовању.
Празник је везан и за култ породице и мајчинства – мајке се моле за здравље и срећу своје дјеце, а дјевојке за добар и благословен брак. У традицији је укоријењено вјеровање да се на данашњи дан не раде тешки послови, већ да је празник посвећен молитви, миру у дому и заједништву.
Посебно мјесто Велике Госпојине огледа се и у чињеници да је она слава многих српских манастира, као што су манастир Тврдош, манастир Сопоћани и бројни други. Поред тога, празник се у народу поштује као заштитник жене и мајке, али и као дан када се верници присјећају значаја породичне слоге и заједништва.
Велика Госпојина није само велики црквени, већ је и народни празник, дубоко уткана у идентитет и духовност српског народа.
