На рачуну од путарина стотине милиона КМ, а договора ни на видику

На подрачуну у Централној банци БиХ на којем се скупља новац од путарина већ се налази 316,2 милиона КМ, а сљедећи покушај договора о расподјели овог новца биће крајем овог мјесеца.

Како је „Независним“ речено у Канцеларији предсједавајућег Управног одбора Управе за индиректно опорезивање Срђана Амиџића, посљедњи пут ова средства у износу од 164 милиона КМ распоређена су у јулу 2018. године, и то по одлуци по којој се вршила расподјела и у свим претходним случајевима, односно Федерацији БиХ 59 одсто, Републици Српској 39 одсто и Брчко дистрикту два одсто.

„Након захтјева из Федерације БиХ да се уради нови начин расподјеле и неколико покушаја да се измијене коефицијенти, ниједан приједлог није имао потребну подршку, односно консензус министара финансија. На свакој сједници на дневном реду налази се ова тачка дневног реда, као што ће бити и на наредној, која је планирана за крај овог мјесеца“, речено је „Независним“ у Канцеларији предсједавајућег Управног одбора Управе за индиректно опорезивање БиХ.

Иначе, појединци у Федерацији БиХ сматрају да је крајња потрошња горива у Федерацији БиХ много већа него у Републици Српској и да њима треба да припадне најмање 70 одсто средстава од 316 милиона КМ. Да подсјетимо, ради се о средствима која представљају десет одсто резерве од прикупљених путарина. Од тих 316 милиона КМ нераспоређено је 11,3 милиона КМ по основу прикупљених путарина које износе 0,10 КМ и чак 304,9 милиона КМ који представљају десет одсто резерви од путарина од 0,25 КМ за изградњу ауто-путева.

Након посљедње расподјеле, која је, као што смо већ навели, извршена 2018. године, поднесене су кривичне пријаве против Вјекослава Беванде, у то вријеме министра финансија и трезора БиХ, и Јелке Милићевић, у то вријеме федералног министра финансија. Због расподјеле која је извршена те године на начин да је ФБиХ припало 59 одсто, Републици Српској 39 одсто, а Брчко дистрикту два одсто, Влада Федерације БиХ разматрала је ту информацију.

Након тога, Фадил Новалић, у то вријеме премијер Федерације БиХ, поднио је кривичну пријаву против Беванде и Милићевићеве, а Тужилаштво БиХ започело је истрагу. На захтјев Тужилаштва БиХ у 2019. години о пријави се изјашњавао и Управни одбор Управе за индиректно опорезивање, који је Тужилаштву БиХ доставио информацију са сједнице на којој су распоређена средства од путарина.

„Тони Краљевић, нови министар финансија Федерације БиХ, од расподјеле средстава и договора о питању путарина бјежи јер се и он вјероватно боји кривичне пријаве која би евентуално услиједила након расподјеле 316 милиона КМ“, испричао је извор „Независних“.

У Управи за индиректно опорезивање БиХ рекли су нам да су посљедњи пут средства од прикупљених путарина у износу од 42,7 милиона КМ распоређена 10. јула по ранијој методологији, односно 59 одсто Федерацији БиХ, 39 одсто Републици Српској и два одсто Брчко дистрикту.

У УИО су за „Независне“ рекли да је по основу накнаде за вођење депозитних рачуна, односно подрачуна путарина, а у складу са Одлуком о утврђивању тарифе накнада за услуге које врши Централна банка Босне и Херцеговине, Управа за индиректно опорезивање од маја 2021. године до јуна 2025. године платила 315.418,14 КМ.

Што се тиче расподјеле средстава од путарине, у претходном периоду било је неколико покушаја да се утврди методологија по којој би се вршила та расподјела, међутим, до тога никада није дошло. Приједлози и израчуни како да се расподијеле средства ишли су од тога да то треба радити по крајњој потрошњи, преко тога да дужина путева треба да буде кључна, а неки су предлагали и да пресудан треба да буде број регистрованих возила.

Како незванично сазнајемо, Републици Српској прихватљива је варијанта да се новац распоређује по дужини путева, док Федерација инсистира на томе да то буде по крајњој потрошњи. Аргумент Републике Српске је да и становници Федерације БиХ користе путеве у Републици Српској, као што и становници Републике Српске користе путеве у Федерацији БиХ, те да се због тога не може разматрати варијанта о крајњој потрошњи. С друге стране, у Федерацији БиХ главни аргумент је да је крајња потрошња најбољи начин расподјеле, јер се ради о новцу грађана Федерације БиХ који треба да остане у Федерацији БиХ.