Скандалозна најава Вукановића уколико постане министар безбједности БиХ. Правосудни систем жели да стави под притисак полицијских снага?
Небојша Вукановић, кандидат за министра безбједности БиХ, синоћ је шокирао јавност најавом да ће, уколико буде изабран, „обилазити тужилаштва и судове“ и „пружати подршку“ у борби против корупције што многи виде као покушај да се правосудни систем стави под директан притисак извршне власти и полицијских снага.
Ова изјава долази у тренутку када БиХ већ тоне у све сложеније проблеме, а посебно забрињава када је у питању Република Српска, гдје су прије неколико дана ступили на снагу закони којима се Суд и Тужилаштво БиХ, заједно с Државном агенцијом за истраге и заштиту (СИПА), стављају ван правног дејства.
Вукановић, којег је група посланика Представничког дома предложила за новог министра безбједности, изјавио је да неће оклијевати ни да „позове грађане на протесте“ ако ствари не крену у „жељеном смијеру“.
„Предлагаћу строжију казнену политику и координисаћу рад сигурносних агенција како бисмо очистили систем од корупције“, рекао је он, наглашавајући да је правосудни систем „кључни проблем који се мора ријешити“.
Међутим, ова амбициозна визија суочава се с огромним препрекама, посебно у Републици Српској, која је у току оснивања и своје граничне службе.
У пракси, то значи да Вукановићеве најаве о координацији с полицијским агенцијама и утицају на правосуђе у Републици Српској наилазе на зид јер институције на које би се ослањао једноставно више немају никакву надлежност у српском ентитету.
„Зар министар сигурности жели да постане шериф који хода по судовима с полицијом из Федерације БиХ иза леђа? Ово је нечувено и опасан преседан, поготово сада када Република Српска практично брише државне институције са своје територије“ изјавио је анонимни извор из правосудних кругова за наш портал.
Стручњаци упозоравају да би Вукановићев план, ако се спроведе, могао не само нарушити независност правосуђа, већ и изазвати озбиљан сукоб с властима у Бањој Луци, које већ одбијају сарадњу с државним структурама БиХ које су по ентитетском закону забрањене у Српској .
Вукановићева визија готово је неизводива у тренутним околностима. Ако би постао министар могао би се суочити са двоструким отпором – унутар Савјета министара, ВСТС-а а и од стране Републике Српске, гдје Додик већ држи све карте у својим рукама. Вукановићеве најаве више подсјећају као најаве за хаос а не најаве борбе против корупције.
Грађани су подијељени. Док мања група људи Вукановића види као „човјека из народа који може разбити корумпирани систем“, већина страхује да његов приступ води ка диктатури под маском правде. Ако министар с полицијом иза леђа долази у судове, онда је јасно да је то притисак а не подршка. Посебно забрињава што министарство којем би Вукановић руководио нема никакве надлежности над прсвосудним системом БиХ. Овакве Вукановићеве изјаве никоме не гарантују да мандат неће потрошити на политички прогон неподобних и оних који му се не свиђају, поготово опонената у Републици Српској.
У међувремену, из кабинета предсједавајуће Савјета министара Борјане Кришто нема званичног коментара на Вукановићеву кандидатуру, али извори блиски ХДЗ-у БиХ шапћу да би овакве изјаве могле угрозити његове шансе за именовање.
„Човић неће подржати некога ко пријети дестабилизацијом система, поготово када је Република Српска већ на рубу правног одвајања“, тврдe кругови око ХДЗ-а.
Док се политичка сцена у БиХ захуктава, питање које виси у ваздуху гласи: хоће ли Вукановићева „ужарена фотеља“ постати нова тачка сукоба у земљи која се бори са највећом постдејтонском кризом? У Републици Српској, гдје су државни судови, тужилаштва и СИПА већ избачени из игре, његови планови звуче као далеки сан – или можда ноћна мора. Једно је сигурно – ако Вукановић дође на власт, БиХ чека хаос какву дуго није видјела, а његова „борба за правду“ могла би се претворити у судски процес због злоупотребе положаја и трговине утицајем који му извијесно пријети ако своју политику покуша да спроведе у дјело.
