У Босни и Херцеговини (БиХ), Србији и региону све је израженији проблем нестанка пчела, који угрожава не само пчеларство, већ и пољопривреду и сигурност производње хране. Овај проблем дио је глобалне кризе, гдје пчеле, као кључни опрашивачи, нестају због низа фактора, укључујући пестициде, климатске промјене и губитак станишта. Сматра се да око 70% процената производње хране у свијету директно потпомажу пчеле. Ова вијест истражује тренутно стање у региону и свијету, узроке нестанка пчела и посљедице по производњу хране, уз ослањање на доступне изворе.
Стање у БиХ, Србији и региону
Босна и Херцеговина: У БиХ, посебно у Херцеговини, пчелари пријављују значајне губитке пчелињих заједница. Иако подаци за 2025. нису у потпуности доступни, ранији извјештаји, попут оног из 2014. у Модричи, Добоју, Брчком и Дервенти, указују на синдром колапсирајуће колоније (CCD), гдје пчеле напуштају кошнице, остављајући матице и залихе меда. У Херцеговини, подручја попут долине Неретве и Поповог поља су посебно погођена због интензивне пољопривреде и употребе пестицида. Пчелари у Мостару и Требињу извјештавају о смањењу пчелињих заједница, а суша из 2024. додатно је погоршала ситуацију смањујући цвјетање медоносних биљака попут кадуље и лаванде, извјештавају локални медији.
Србија: У Србији је ситуација алармантна, с процијењеним губицима пчелињих заједница од 30% до 90% у 2025., посебно у Војводини. Губици су проузроковали економску штету већу од 100 милиона евра, а пчелари упозоравају на могуће посљедице по пољопривреду. Главни узроци укључују суше, пестициде и паразита вароу (Varroa destructor). Пчелари траже хитне мјере, попут преласка на органско пчеларство и боље регулације пестицида.
Регион: У сусједним земљама, попут Хрватске и Црне Горе, такође су забиљежени губици пчела, посебно у подручјима гдје је пољопривреда интензивна. У Хрватској, пчелари у Далмацији пријављују сличне проблеме као у Херцеговини, док у Црној Гори суше и пожари смањују доступност хране за пчеле.
Стање у свијету
Глобално, пчеле су под огромним притиском, а губици су посебно изражени у западним земљама. У Сједињеним Америчким Државама, пројекције за 2025. указују на могући пад пчелињих колонија до 70%, уз годишње губитке од 40–50% у посљедњој деценији. Главни узроци су пестициди, паразит вароа, недостаци у исхрани због монокултура и климатске промјене. Ово угрожава индустрију бадема, која зависи од пчела, а економски притисци, укључујући тржишне и политичке факторе, додатно компликују ситуацију, пише New York Times и Washington State University.
У Кини, највећем свјетском произвођачу меда, број управљаних кошница расте због комерцијалне потражње, али дивље пчеле су угрожене вирусом Sacbrood и паразитом Tropilaelaps mercedesae. Упркос стабилности комерцијалног пчеларства, губитак дивљих пчела угрожава биодиверзитет, преноси FAOstat.
Европа биљежи значајне губитке, посебно у јужној и западној Европи, гдје су губици у неким земљама, попут Сјеверне Ирске, прелазили 50%. Забрана неоникотиноида у ЕУ-у од 2018. помогла је, али илегална употреба пестицида и климатске промјене и даље су проблем. Иницијатива ЕУ „Save the Bees!“ уложила је 120 милиона евра у пчеларство, али изазови остају, наводи се у извјештајима Европске комисије.
У Русији, повремени масовни помори пчела, попут оног 2019., повезани су с пестицидима и вароом. Недостатак систематског праћења отежава процјену стања за 2025., али пчелари упозоравају на сличне проблеме као у региону.
Узроци нестанка пчела
Пчеле нестају због сложене комбинације фактора:
- Пестициди: Неоникотиноиди и други пестициди изазивају неуротоксичне ефекте, слабећи нервни систем пчеле и доводећи до њиховог нестанка. У БиХ и Србији, недостатак строге регулације погоршава проблем, посебно у подручјима интензивне пољопривреде попут Војводине и долине Неретве.
- Климатске промјене: Суше, попут оне у 2024., смањују цвјетање медоносних биљака, остављајући пчеле без хране. У Херцеговини, смањено цвјетање кадуље и лаванде директно утиче на пчелиње заједнице.
- Паразити и болести: Паразит вароа (Varroa destructor) и вируси попут деформисаног крилног вируса слабе пчеле и доводе до колапса колонија. Ово је посебно изражено у Србији и Европи.
- Губитак станишта: Урбанизација и ширење монокултура смањују биодиверзитет, ограничавајући доступност полена и нектара. У региону, крчење шума и ширење винограда додатно угрожавају пчеле.
- Недостатак исхране: Монокултуре и смањена разноликост биљака доводе до недовољне исхране пчела, што слаби њихов имунитет.
Извори ових података су ICMP, FAOstat, извјештаји Европске комисије те многобројне научне студије о CCD-у (Поремећај колапса колонија).
Зашто смо сви угрожени?
Пчеле су кључне за опрашивање око 70% биљака које производе храну, укључујући воће, поврће и орашасте плодове. Без пчела, процењује се да би глобална производња хране могла пасти за 35%, што би довело до многих проблема:
- Смањених приноса: У БиХ и Србији, културе попут јабука, трешања, мандарина и сунцокрета зависе од пчела. Смањење опрашивања доводи до мањих приноса и виших цијена хране.
- Економских губитака: У Србији су губици пчелара процијењени на преко 100 милиона евра, док у САД-у индустрија бадема трпи милијардске штете. У БиХ, пчеларство је важан извор прихода за руралне заједнице.
- Сигурност производње хране: Смањена производња хране може повећати зависност од увоза, подижући цијене и угрожавајући доступност хране, посебно у сиромашнијим земљама.
- Губитак биодиверзитета: Пчеле подржавају екосистеме опрашивањем дивљих биљака. Њихов нестанак угрожава биљне и животињске врсте.
Шта можемо учинити?
Прелазак на органско пчеларство, сељење кошница у подручја без пестицида и дохрана пчела могу ублажити губитке, једна је од мјера коју човјек може да учини за ову важну врсту инсеката.
Потребне су строже регулације пестицида, субвенције за пчеларе и програми садње медоносних биљака. У БиХ и Србији, мониторинг здравља пчела је кључан.
Куповина меда од локалних произвођача, садња медоносних биљака (попут фацелије или багрема) и подршка еколошким иницијативама могу помоћи ублажавању овог великог проблема за човјечанство.
Нестанак пчела у БиХ, Србији и региону дио је глобалне кризе која захтијева хитну акцију. Угроженост пчела пестицидима, климатским промјенама и губитком станишта пријети не само пчеларима, већ и производњи хране и биодиверзитету. Без пчела, наше трпезе ће бити празније, а економски и еколошки изазови све већи. Сасвим сигурно је да је потребна боља сарадња пчелара, власти и становништва да бисмо заштитили ове незамјењиве опрашиваче.
