Српска православна црква и њени вјерници данас прослављају Светог цара Константина Великог и Свету царицу Јелена, један од најзначајнијих празника посвећених личностима које су оставиле неизбрисив траг у историји хришћанства.
Овај римски владарски пар остао је упамћен као симбол побједе хришћанства, слободе вјере и духовне обнове Римског царства.
Константин Велики рођен је око 274. године у Наисусу, данашњем Нишу, због чега се често истиче као један од најзначајнијих владара рођених на тлу Балкана. Био је син цара Констанција Хлора и Јелене.
Историја га памти као првог римског цара који је прихватио хришћанство и омогућио хришћанима слободу вјероисповијести након вијекова прогона.
Најпознатији догађај из његовог живота везује се за битку код Милвијског моста 312. године. Према предању, Константин је пред битку на небу угледао знак крста и ријечи: „Овим побјеђуј“. Наредио је да се хришћански симбол стави на штитове војника, након чега је однио велику побједу.
Годину дана касније, 313. године, донио је чувени Милански едикт, документ којим је хришћанство постало дозвољена религија у Римском царству. Овај догађај означио је прекретницу у историји свијета.
Света Јелена остала је упамћена као дубоко побожна жена која је снажно утицала на свог сина и ширење хришћанства.
Према хришћанском предању, Јелена је путовала у Јерусалим трагајући за мјестима Христовог страдања. Тада је, како се вјерује, пронашла Часни крст на којем је разапет Исус Христос.
На мјестима од великог значаја за хришћанство подигнуте су цркве, међу којима се издваја Црква Светог гроба, једно од најсветијих мјеста хришћанског свијета.
Цар Константин је 325. године сазвао и Први васељенски сабор у Никеји, на којем су постављени темељи хришћанског учења и усвојен Никејски символ вјере, који се и данас чита на литургијама.
Црква је Константина и Јелену прославила као „равноапостолне“, што је једно од највећих признања у православљу. Та титула се даје онима који су својим дјелима допринијели ширењу хришћанства готово као сами апостоли.
Њихова заслуга није само у политичким одлукама, већ у чињеници да су промијенили положај хришћана у свијету и омогућили развој хришћанске цивилизације.
У народу се овај празник сматра значајним даном за очување мира, слоге и породичног благослова. Многе породице славе Светог цара Константина и царицу Јелену као крсну славу, а бројни храмови широм православног свијета посвећени су управо њима.
Посебно свечано празник се обиљежава у Нишу, родном граду цара Константина, гдје се организују литургије, литије и духовне свечаности. Овај празник слави се као градска слава Ниша.
Празник Светог цара Константина и царице Јелене подсјећа да вјера, мудрост и истрајност могу промијенити ток историје. Њихова имена и данас остају симбол побједе добра, слободе вјере и духовног јединства хришћанског народа.
