Осамдесетогодишња стабла глициније раскошних цвјетова права су атракција у билећком насељу Бећаруша. Сваког прољећа изнова привлаче пажњу. Сви желе да их сниме и фотографишу.
Билећке глициније засаћене су још педесетих година прошлог вијека, када је ту био Дом ЈНА, а данас је ово траг и успомена на тај период.
Раскош и богатство љубичастих цвјетова свакога ко дође остављају без даха. Стабла чије гране достижу и двадесетак метара најљепши су украс баште у којој су некада плесале даме и официри. Не зна се тачно колико, али претпоставља се да су билећке глициније старе око 80 година.
– Биљка је овдје донесена `50-их година, што причи старијих, у доба Инфо бироа када су рађене камене зграде у Билећи – каже Милован Бокић.
Глицинија је врло скромна за одржавње, не захтијева посебну бригу, а најефективније дјелује када се шири по перголи. Стигле су и године, а и херцеговачки сјеверац им не одговара. Једини проблем је, каже власник оближњег ресторана, што латице опадају, па ставрају љубичасти тепих који захтијева често чишћење.
– Постоји само једно које није оштећено, па је и њихов вијек упитан. Гране глициније пужу хоризантално, увијају се супротно од казаљки на сату – каже Бокић.-
У Бећаруши расту четири стабла која Билећане подсјећају на некадашњу Школу резервних официра. Претпоставља се да су међу најстаријим стаблима глициније у земљи. Иако цвјета само два-три пута годишње, ова украсна дрвенаста пењачица најљепша је управо у ово доба године.
