Сутра је Крстовдан-први посни дан послије Божића. Став српске Православне цркве о три везана празника
У богослужбеном календару Српске Православне Цркве празници Крстовдан, Богојављење и Сабор Светог Јована Крститеља чине једну нераскидиву духовну цјелину, јер свједоче о почетку домостроја спасења и јављању Свете Тројице свијету.
На Крстовдан, уочи Богојављења, Црква нас позива на пост и молитву, подсјећајући да се пут Христовог јављања свијету не може разумјети без крста. Крст је већ тада наговијештен као пут страдања, али и најава Васкрсења, којим ће Господ ићи ради спасења човјека. Освећење воде на Крстовдан предображава велико освећење све твари које ће се у пуноћи пројавити на Богојављење.
На Богојављење, празник Крштења Господа нашег Исуса Христа на ријеци Јордану, открива се велика тајна вјере: јављање Свете Тројице. Син Божији стоји у водама Јордана, Дух Свети силази у виду голуба, а глас Оца са небеса свједочи: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи.“ Тада се Христос не крштава ради очишћења, јер је безгрешан, већ Он освешћује воду и читаву творевину, отварајући човјеку пут препорода и обнове.
Свети Јован Крститељ, Претеча Господњи, стоји у средишту ових спасоносних догађаја као највећи међу рођенима од жена. Он је онај који је припремао пут Господњи, позивао на покајање и смирено примио да његова служба буде у сјенци Онога који долази. Његове ријечи: „Он треба да расте, а ја да се умањујем“, остају вјечни примјер истинске духовне величине.
Тако Крстовдан, Богојављење и Свети Јован чине јединствену поруку вјере хришћанске: без крста нема јављања Бога, без покајања нема препорода, а без смирења нема истинске вјере. У тим данима Црква нас позива да, освештени водом и укрепљени крстом, обновимо свој завет са Богом и утврдимо своју вјеру.
