Данас се слави Свети Лука. Апостол и Јеванђелиста, заштитник љекара и зачетник хришћанског иконописа

Српска православна црква данас слави Светог Луку, једног од првих проповједника хришћанства, савременика Исуса Христа и аутора једног од четири јеванђеља. Овај празник, у народу познат као Лучиндан, спада међу чешће крсне славе у српском народу.

Свети Лука био је Грк, образовани љекар и телентовани сликар, који је био пратилац апостола Павла и свједок Христових чуда. Сматра се зачетником хришћанског иконописа, а приписује му се стварање три иконе Богородице, као и иконе апостола Петра и Павла.

Аутор је трећег јеванђеља, Јеванђеља по Луки, као и Дјела апостолских. Он је пратио апостола Павла на његовом другом и трећем мисионарском путовању, од Филипа до Рима. Након Павлове смрти, наставио је да шири Јеванђеље широм данашње територије Италије, Далмације, Херцеговине, Црне Горе, Србије, Албаније, Македоније и других земаља.

Мошти Светог Луке су 12. јануара 1453. године пренесене из Епира у Смедерево.
Деспот Ђурађ Бранковић их је откупио од турског султана за 30.000 златних дуката, што се сматра једним од најзначајнијих духовних догађаја у историји Смедерева. Мошти су ту чуване све до пада града 1459. године.

У многим крајевим, вјерује се да се на Лучиндан не смију обављати тешки физички послови, посебно они који укључују сјечење, ударање или копање – да се не „узнемири светац“.

Домаћини опасују торове бијелим или црвеним концем, уз ријечи: „Иде Лука, ево вука“, вјерујући да ће то заштитити стоку од вукова.

У народним изрекама се каже: „Свети Лука, снијег до кука“, јер овај празник означава почетак зиме и кратких дана.

На Лучиндан, многи вјерници изговарају молитву Светом Луки, с жељом да их она ослободи гријеха, исцијели њихове ране, отјера болести и помогне им да се приближе Господу и пронађу мир и љубав у свом срцу.

Молитва Светом Луки:

О, Свети Лука, Богом изабрани и Мајком Божијом благословени, проповедниче по свој васељени Еванђеља Христовог, мучениче и апостоле, помоћниче свима који те молитвено призивају, помози и нама, непотребним слугама Господњим. Јер ми се због наших многих прегрешења налазимо у тами и сјени смртној и удаљени смо од Бога безмијерно далеко. А, због стида који осјећамо због тога, и немајући смјелости да Га сами замолимо за опроштај, призивамо тебе, велики светитељу Божји, као онога који у Његовој неизмијерној свјетлости пребиваш, да Га умјесто нас молиш да се смилује на нас.

Умоли Га, Свети Лука, да се поново у нама роди страх Господњи, страх који рађа љубав, а гријех одгони. Јер ми смо толико навикли да гријешимо свакога дана и часа, па и у сну, као да смо заборавили ријечи Господње: „Стражите, јер не знате часа када ћу Ја доћи“. Као да нас сваког трена не може позвати из овог привременог живота у вјечни. Тај страх, тај осећај, ту премудрост, како каже Псалмопевац Давид, пробуди у нама, Свети Лука. И нека се онда, твојим молитвама, у нама роде сузе покајања. Сузе које ће све закутке наше душе да очисте од гријеха који се наталожио на њој. Јер ми, по свом безосјећају и духовној обневидјелости, не можемо ни да плачемо над својим мртвацем, над самима собом, а тако много суза, потоке суза, требало би да пролијемо за безбројне гријехе које учинисмо.

Помози нам, неукима и неразумнима да разумијемо Писмо које си и ти писао, јер онај ко га истински разумије, ко истински схвати ријечи његове, тај бјежи од гријеха као од огња, и свим силама тежи да се приближи Богу. Јер тај схвата да је гријех смрт, а Бог живот. Помози нам зато, Свети Лука, да се, то схвативши, очистимо од гријеха, и пређемо из смрти у живот. Да нам Бог буде све у свему. Да од сада увијек будемо у Његовој близини. Нека нам, као теби и Клеопи када сте ишли за Емаус срце и душа стално трепере од Његовог присуства. Тада ће мир владати у нама, небески мир, који ће нам утврдити наду на Царство Небеско, и том радошћу ћемо добити снагу да стријеле лукавога које свакога часа лете ка нама, лако одагнамо од себе. А са том надом ће љубав Божија која је у нама да нас припреми за пут ка Вјечној Отаџбини, гдје су све Силе Небеске, сви Свети, и Мајка Божија пред њима, чији си ти благи лик у икони, тобој насликаној, овековечио. Нека нам очи срца нашег непрестано гледају ту љепоту, и њоме се наслађују, како би се већ овде зацарило у нама Царство Небеско, у које нека се твојим молитвама, Свети Лука, и преселимо када нас Господ једном позове, па да онда вјечно славимо Бога у Светој Тројици: Беспочетног Оца, Јединородног Сина и Свесветог Духа, кроз сву вјечност бесконачних векова. Амин.