Празник Покров Пресвете Богородице, који се у народу још назива Покровице, обиљежава се сваке године 14. октобра и један је од највољенијих дана у православном народу, нарочито међу женама. Овај дан посвећен је сјећању на чудесно јављање Пресвете Богородице у Цариграду, у цркви у Влахерни, гдје се 911. године појавила током ноћне молитве, раширивши свој покров (омофор) над вјерним народом као знак заштите и утјехе.
Током опсаде града Цариграда од стране непријатеља, вјерници су се молили у цркви. Свети Андреј Јуродиви и његов ученик Епифаније имали су виђење: Пресвета Богородица се појавила изнад олтара, окружена анђелима и светитељима, и раширила свој омофор (покривач) над народом, штитећи га од опасности. Ово виђење је довело до повлачења непријатеља и спаса града, па се празник установио као сјећање на ту божанску милост.
Иако је празник поријеклом из Византије, он се посебно укоријенио у словенским православним црквама, укључујући руску и српску, гдје је постао један од највољенијих. У Грчкој православној цркви се слави 28. октобра.
Празник симболизује заштиту Пресвете Богородице над вјерницима. Вјерује се да њене молитве доносе испуњење жеља, посебно женских молитава за здравље, породицу и мир. То је празник радости, заштите и мајчинске бриге па је празник посебно поштован међу мајкама и женама гдје се наглашава улога Богородице као посреднице између људи и Бога. У ширем смислу, подсјећа на божанску милост у временима опасности и потребе.
У српској традицији, овај дан се повезује са јесени, крајем пољопривредних радова и почетком периода вјенчања. Вјерује се да од Покрова почиње зима, па се каже: „Покров покрива земљу снијегом.“
