Данас, 11. септембра, Српскa православнa црквa и вјерници обиљежавају празник Усјековање главе Светог Јована Крститеља, један од важних дана у црквеном календару који подсјећа на мученичку смрт овог светитеља.
Овај празник установљен је још у 5. вијеку, уз освећење храмова посвећених светитељу.
Данашњи дан је дан строгог поста – вјерници се обавезно уздржавају од меса, млијечних производа, вина и уља, а често се хране само сувим хљебом, воћем и поврћем, као знак поштовања према жртви Светог Јована.
Свети Јован Крститељ, познат и као Јован Претеча, био је син свештеника Захарије и Јелисавете. Његово рођење било је чудесно. Родитељи су били стари и без дјеце, а Захарији се јавио анђео Гаврило најављујући рођење сина који ће бити велики пред Господом. Рођен је прије нове ере око пола године прије Исуса Христа, а црква слави његово рођење 7. јула на празник познат као Ивановдан или Рождество Светог Јована Крститеља. Зове се Претеча (што значи „онај који иде напријед“ или „предходник“) јер се родио прије Христа, проповиједао је покајање и окретање Богу, крстио људе на ријеци Јордану (укључујући и самог Исуса), и јавно најављивао долазак Месије, припремајући народ за Спаситеља.
Празник Усјековање главе Светог Јована Крститеља подсјећа на библијски догађај из Новог завјета, када је Свети Јован био погубљен по наређењу цара Ирода Антипе. Јован је јавно осуђивао Иродов гријех – што је оженио Иродијаду, жену свог брата Филипа – што је довело до његовог хапшења. На Иродијадиној гозби, њена ћерка Саломија је плесала и затражила главу Јована на тањиру као награду, па је Ирод, иако невољно, наредио погубљење. Овај дан симболизује жртву за истину и морал.
Народни обичаји везани за овај празник укључују избјегавање коришћења ножа (јер је Јован посјечен мачем), не једење црвене хране попут лубеница, парадајза или црвеног грожђа (због симболике крви), и не конзумирање хране са тањира или тацне (подсјећање на главу на послужавнику). Такође, избегава се весеље, плес и музика, јер је управо плес Саломије довео до трагедије, а не раде се тежи послови. У неким крајевима, попут Херцеговине, не једу се округле намирнице које подсећају на главу. Вјерници се моле за правду и морал, а дан се проводи у тихости и размишљању.
Дјелови тијела (мошти) Светог Јована Крститеља расути су по разним мјестима широм свијета, са вишеструким тврдњама о аутентичности, што је уобичајено за древне реликвије.
Постоји више тврдњи гдје се чува галва Светог Јована. Један дио (предњи дио) налази се у Катедрали у Амијену, Француска. Други дио је у Топкапи палати у Истанбулу, Турска. По неким тврдњама глава (или дио) чува се у Омајадској џамији у Дамаску у Сирији. Дијелови његовот тијела се помињу и у Грчкој (на Атосу), Јерменији и Италији (Рим, црква Сан Силвестро).
Десна рука (којом је крстио Исуса) налази се у Цетињском манастиру у Црној Гори, који припада Српској православној цркви. Ова реликвија је прошла дуг пут – од Јерусалима до Србије и Црне Горе.
Већи дио тијела Јована Крститеља чува се у Омајадској џамији у Дамаску. Дјелови костију налазе се у манастиру Светог Макарија у Египту, а неки и у Созопољу, Бугарска (гдје су откривени 2010. године). У Србији, дјелови моштију су у манастирима попут Хопова на Фрушкој гори.
Ове реликвије су предмет поштовања и ходочашћа, а историја њиховог преноса укључује крсташе, Османско царство и друге догађаје.
