Српска православна црква данас прославља празник Рођење Светог Јована Крститеља и Претече у народу познатог као Ивањдан. Празник се слави 7. јула по грегоријанском календару, односно 24. јуна по јулијанском календару, и у Српској православној цркви обиљежен је као црвено слово, што указује на његов значај.
Према предању, Свети Јован је рођен шест мјесеци прије Исуса Христа, као син свештеника Захарије и Јелисавете, који су га добили у поодмаклим годинама након што је анђео Гаврило објавио Захарији да ће му жена родити сина. Захарија у почетку није повјеровао у ову вијест, па је остао нијем све до осмог дана по рођењу дјетета, када је на дашчици написао име „Јован“ и проговорио.
Свети Јован је познат као Претеча јер је најављивао долазак Спаситеља и припремао људе за Христову проповјед. Његов живот, обиљежен аскетизмом у јудејској пустињи, необичном одјећом и исхраном, сматра се чудним и светим. Празник је установљен у 4. вијеку, а о његовом значају свједоче и црквене пјесме које су за Ивањдан писали химнографи попут Дометија, Анатолија, Светог Андреја Критског, Светог Јована Дамаскина, монахиње Касије и византијског цара Лава Мудрог.
Јован се назива Крститељем јер је у ријеци Јордан крстио Господа Исуса Христа, те Претечом зато што је најављивао долазак Христов и позивао људе на покајање.
Јована Претечу је погубио јудејски краљ Ирод. У календару СПЦ Светом Јовану се чини помен три пута годишње, и то, осим Ивањдана, још и 20. јануара – Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан, те 11. септембра – Усјековање главе Светог Јована Крститеља.
