Српска православна црква (СПЦ) данас обиљежава Видовдан, празник посвећен Светом великомученику кнезу Лазару и свим српским мученицима који су погинули у Боју на Косову 1389. године.
У српском народу, Видовдан је постао симбол жртве, вјере и борбе за слободу, првенствено због Косовског боја.
На Видовдан 1389. одиграла се битка на Косову пољу између српске војске предвођене кнезом Лазаром и османске војске под султаном Муратом I. Иако је исход битке историјски нејасан (вјероватно је завршена без јасног побједника), у српској традицији она је постала симбол херојске жртве и отпора. У боју су погинули и кнез Лазар и султан Мурат, а Србија је постепено пала под османску власт.
Видовдан је дан када се слави морална побједа и оданост хришћанским вриједностима. У српском епу, кнез Лазар бира „царство небеско“ над „царством земаљским“, што је постало идеал жртве за вјеру и народ.
У црквама се служе литургије, помени за погинуле у Косовском боју и другим ратовима, а празник је посебно значајан на Косову и Метохији, гдје је манастир Грачаница центар прославе. Видовдан је и крсна слава многих српских породица.
Кнез Лазар Хребељановић (1329–1389) био је српски владар, један од последњих великих владара средњовековне Србије. Рођен је у Прилепцу код Новог Брда, а управљао је Моравском Србијом, са сједиштем у Крушевцу. Био је познат по мудрој владавини, јачању државе и подршци цркви. Основао је манастире Раваницу и Лазарицу, а подржавао је и друге вјерске и културне институције.
Лазар је предводио српску војску у Косовском боју, гдје је погинуо. Према предању, заробљен је и убијен након битке. Његово тијело пренијето је у манастир Раваницу, гдје се и данас чувају његове мошти.
Лазар је проглашен светитељем убрзо након смрти због свог мученичког страдања и оданости вјери. У Српској православној цркви слави се као Свети кнез Лазар, а његов култ је посебно јак због повезаности са косовским завјетом – идејом о жртви за вјеру и народ. У црквеном календару, он се прославља на Видовдан.
Лазар је централна фигура косовског мита, који је кроз епску поезију и народно предање обликовао српски национални идентитет. Према легенди, анђео му је пред битку понудио избор између земаљске побједе и небеске славе, а Лазар је изабрао „царство небеско“, симболизујући духовну побједу.
Његове мошти су током историје преношене (нпр. у манастир Врдник на Фрушкој гори током сеоба Срба), али су враћене у Раваницу 1989. за 600-годишњицу Косовског боја. Сматра се да имају чудотворну моћ.
Исти датум у календару СПЦ помиње се и као празник старозавјетног пророка Амоса – славе српског кнеза Лазара који је погинуо на тај дан, а у навечерје празника се са својим велможама причестио у цркви Самодрежи на Косову.
