Мала школа новинарства: Валентина и Ана доносе причу о Планинарском друштву „Коритник“ (ФОТО)
Валентина Братић и Ана Вучић, чланови новинарске секције ОШ „Свети Сава“, забиљежиле су занимљиву причу о Планинарском друштву „Коритник“, а у оквиру заједничког пројекта „Мала школа новинарства“.
Планинарско друштво „Коритник“ регистровано је 2014. године и броји око педесетак чланова.
Александар Милидраговић, међу првима се учланио у друштво, воли планину и каже да планинар може бити свако ко воли природу и боравак у њој, те истиче да је овај спорт посебно важан за ментално здравље.
На Валентинино питање зашто друштво носи назив „Коритник“, Милидраговић одговара: „Коритник је једно од најљепших дијелова наше општине, налази се у подножју планине Баба. Подручје обилује питком водом и има чак дванаест извора.”
Валентину Братић је занимало и да ли зна планина некада изненадити и бити опасна, која је опрема потребна за планинарење и у које доба године је најљепше освајати планине?
„Планина као планина није опасна. Људска непажња и недовољно опреза може изазвати опасност. Што се тиче опреме, потребна је удобна обућа и слојевита одјећа“, рекао је Милидраговић.
Он је истакао да је циљ омасовити друштво и што више људи укључити у планинарење.
Вања Радовановић члан је ПД „Коритник“ од седамнаесте године. Каже да воли природу и да је на наговор пријатеља приступила друштву, а искуства су изванредна. До сада је освојила Маглић, Вучији зуб, те планине Баба и Ђед.
Наше младе новинаре занимало је како се физички припремити за планину и освојити исту.
„Ја сам спортски тип, тренирам свакодневно, мени не буде тешко планинарити. Квалитетан сан дан прије, воља, љубав према природи и само напријед“, каже Вања Радовановић.
Мирјана Сворцан-Тољ, наставница српског језика у ОШ „Свети Сава“, такође је члан ПД „ Коритник“ и планинари већ десетак година. О својим почецима говорила је Ани Вучић.
„Све је почело као хоби да би то за мене постало начин живота. У времену када смо сви, од најмлађег дјетета до најстарије популације, свакодневно изложени разним стресовима, боравак у природи је нешто најбоље што човјек може учинити за своје здравље. Ако не нађемо барем један дан у неком краћем временском периоду када можемо да се опустимо и не размишљамо о проблемима, то није здраво. Природа, пјешачење, планинарење, дружење, упознавање са својом ближом и даљом околином, све су то предности планинарења. Највећа поента планинарења је, у ствари, дружење. Сви ми, планинари, не волимо да кажемо да освајамо врхове, ми се само пењемо на њих. Мали корак на планини чини велику разлику у схватању колико је лијепо у природи“, каже Сворцан-Тољ.
„Планинарење није ни спорт у ужем смислу ријечи, јер нема такмичарски карактер, али је веома добра рекреација за све узрасте. Одлазак у природу и кретање на чистом ваздуху представља активан начин одмора, који поред уложеног физичког напора, човјека испуњава новом снагом и задовољством. И да, морам да истакнем, планинарење нам доказује да ништа нећемо пропустити ако дан или два будемо без мобилних телефона“, истиче Мирјана Сворцан-Тољ.
Цијела Херцеговина почетком маја у знаку је ходочашћа до манастира Острог и Светог Василија Острошког. ПД „Коритник“ годинама уназад организује дводневно пјешачење.
О овогодишњем ходочашћу наставница Мирјана Сворцан-Тољ каже:
„И ове године 1. маја кренули смо на поклонички ход путевима Светог Василија. Желим напоменути да је друштво 2014. године прво организовало пјешачење у славу свеца. То ходочашће билећких планинара покренуло је и друга ходочашћа, како из нашег града, тако и из других градова. Данас, само из наше Билеће, кроз различите групе, велики број суграђана, а посебно ученика наше школе пјешачи до Острога и тако, својим малим подвигом, захваљује свецу за сву љубав и заштиту којом нас светац дарује. Кроз овај труд и одрицање, сви показујемо да смо му вјерни, надајући се његовој молитвеној помоћи у свакодевном животу. Пред нама буде пут дужи од 80 километара, али циљ пјешачења чини да заборавимо на број километара. Када се стигне у светињу, умор се заборави. Савладавање километара, умор и труд, вриједни су молитве над ћивотом свеца. Упркос различитим изазовима, ходочашће је радост за сваког од нас и тај се пут не прелази ногама, већ срцем. Без обзира на напор, читавим путем, а нарочито на крају, на лицима сваког од ходочасника може се примијетити само одушевљење. И док тијело посустаје, снагу му даје дух који је остао бодар и чио, радујући се сусрету са светињом. Једном ријечју, када се крене на Острог, ту нема препреке и хвала свецу на томе.“
На крају разговора чланови ПД „ Коритник“ позвали су све заљубљенике у природу да се придруже друштву јер је планинарење спорт који опушта, храни ментално здравље и наравно уживање у прелијепим призорима је неизоставно.
Валентина Братић и Ана Вучић
