Представа „Човјек висине“ у Дому културе Јевто Дедијер у Билећи

У оквиру Дана Светог Василија Тврдошког и Острошког, који се у Херцеговини одржавају од 2. до 12. маја, у Билећи ће у недјељу 4. маја 2025. године бити одиграна представа „Човјек висине“, посвећена животу и дјелу Митрополита црногорско-приморског Митрофана Бана (1841-1920).

Представа, у режији Јане Маричић и по тексту Ане Ђорђевић, доноси причу о историјској личности снажног карактера, чувара православних и националних вриједности у временима великих искушења.

Главне улоге тумаче Небојша Миловановић (Митрополит Митрофан) и Бојан Жировић (сликар Урош Предић), познати глумци београдске сцене.

Представа је настала у копродукцији Народне библиотеке Будве и БЕОАРТ-а из Београда, премијерно изведена 2022. године на фестивалу „Ћирилица“ у Будви, а награђена је на позоришном фестивалу у Вршцу.

Ова представа је дио богатог духовно-културног програма којим се обиљежава празник Светог Василија, промовишући богољубље, човјекољубље и очување историјских и хришћанских вриједности снажно отјелотвореним у личности Светог Василија.

Представа у Дому културе Јевто Дедијер почиње од 20.00 часова а улаз за све посјетиоце је слободан.

Митрополит Митрофан Бан био је епископ у вријеме великих историјских и политичких превирања у региону. Као морачки игуман и игуман манастира Подластва истакао се у окршајима са Турцима, заједно са јунацима Мораче и Васојевићима.

Постаје митрополит у тренутку када Пећка патријаршија губи независност и када Српска Православна Црква бива подијељена на православну цркву у Србији и православну цркву у Црној Гори.

Такође, Црна Гора бива призната као самостална држава након Берлинског конгреса. Митрополит, као чувар насљеђа Петровића и Немањића, чини све да поново уједини Српску цркву и обнови Пећку Патријаршију, заједно са Патријархом Гаврилом Дожићем и епископима Српске цркве.

И у томе и успјева на крају свог живота.

Такође, за вријеме Великог рата, бива забрањен повратак у Црну Гору краљу Николи из егзила у Италији. У окупацији, остарјели Митрополит остаје са својим народом, чувајући његово достојанство и идентитет те подносећи велика понижења и страдања. Једно од највећих понижења било је рушење Његошеве завјетне капеле на Ловћену.

На Митрополитову молбу, а након ослобођења и и Митрополитове смрти, краљ Александар Карађорђевић са благословом Светог Синода СПЦ обнавља капелу.