Дан када је нацистичка Њемачка срушила Београд и направила културоцид над српским становништвом

На данашњи дан у раним јутарњим сатима 6. априла 1941. године, без званичне објаве рата, нацистичка Њемачка започела је ваздушни напад на Београд, чиме је означен почетак Априлског рата и укључење Југославије у Други свјетски рат.

Први талас бомбардера Луфтвафеа (њемачке ваздушне снаге) стигао је између 6:30 и 6:45 сати. У нападу је учествовало око 234 бомбардера (Јункерс Ју 87 „Штука“, Хеинкел Хе 111, Дорниер До 17) и 120 ловаца (Месершмит Бф 109 и Бф 110), што је била огромна сила у поређењу са скромним одбрамбеним капацитетима Југославије.

Бомбардовање Београда

Београд, као престоница и симбол отпора, био је примарна мета. Напад је био бруталан и циљано терористички, са намјером да се сломи морал народа. У првом дану на град је бачено око 440 тона бомби, укључујући запаљиве пројектиле. Уништено је или оштећено преко 8.000 зграда, укључујући стамбене блокове, болнице, школе и културне институције. Међу најтрагичнијим губицима било је разарање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, где је у пожару нестало преко 300.000 књига, укључујући непроцјењиве средњовијековне рукописе, повеље и збирке Вука Караџића и Доситеја Обрадовића. Овај чин се данас сматра културоцидом.

Погођени су и цивилни циљеви попут породилишта у Крунској улици, обданишта, пијаце (Бајлонијева), Славије, Зеленог венца и жељезничке станице. У склоништу код Вазнесењске цркве страдало је око 200 људи од директног поготка. Београдски зоолошки врт такође је тешко оштећен, а многе животиње су побјегле или погинуле. Број жртава варира према изворима: званичне процјене говоре о 2.274 погинула, док неке незваничне тврде да је страдало између 2.500 и 4.000 цивила.

Напад на остале дијелове Србије

Истог дана, њемачке снаге гађале су и друге градове у Србији – Ниш, Крушевац, Лесковац и Краљево – с циљем да онеспособе војну инфраструктуру. Копнена инвазија почела је из правца Бугарске, Румуније и Аустрије, уз подршку Италије, Мађарске и Бугарске, што је брзо сломило одбрану на границама.

Одбрана и отпор

Југословенско краљевско ратно ваздухопловство (ЈКРВ) имало је само 77 модерних борбених авиона за одбрану Београда, укључујући Месершмит Бф 109Е и домаће Рогожарске ИК-3. Пилоти 6. ловачке бригаде, стационирани у Земун и Прњавору, храбро су се супротставили надмоћном непријатељу. Тог дана погинула су двојица пилота, а шесторо је рањено у првим ваздушним борбама. До краја Априлског рата, 11 југословенских авијатичара дало је живот бранећи небо изнад престонице. Иако су оборили неколико њемачких авиона, снаге су биле неупоредиве, дјелимично и због издаје капетана Владимира Крена, који је 3. априла пребјегао Нијемцима и одао локације аеродрома и шифре ЈКРВ-а.

Посљедице

Бомбардовање и инвазија парализовали су Југославију, која је капитулирала 17. априла. Београд је окупиран 13. априла, а земља подијељена међу силама Осовине: Србија је постала територија под њемачком управом, док су остали дијелови припали Италији, Мађарској, Бугарској и новоформираној НДХ. Око 370.000 војника одведено је у заробљеништво, а Србија ушла у период репресије и отпора.

Позадина догађаја

Година 1941. била је прекретница за Краљевину Југославију, чији је дио била Србија. Европа је већ била у пламену Другог свјетског рата, а нацистичка Њемачка под Адолфом Хитлером ширила је своју моћ. Југославија је покушавала да очува неутралност, али је била под огромним притиском сила Осовине (Њемачка, Италија и њихови савезници). Кључни тренутак догодио се 25. марта 1941, када је југословенска влада потписала Тројни пакт, придруживши се Осовини. Овај потез изазвао је бијес у српском народу, који су традиционално били антифашистички настројени и савезници западних сила из Првог свјетског рата.

Два дана касније, 27. марта, изведен је војни пуч под вођством генерала Душана Симовића који је свргнуо власт. Демонстрације у Београду, уз пароле „Боље рат него пакт“ и „Боље гроб него роб“, показале су народну вољу да се супротстави нацизму. Хитлер је ово доживео као личну увреду и издајнички чин, те је истог дана издао Директиву бр. 25, наредивши инвазију на Југославију под кодним именом „Операција 25“ или „Операција Одмазда“. Београд је посебно означен за уништење као „завјереничко легло“.

Бомбардовање Београда носило је дубоко лични печат Адолфа Хитлера. Његова хладнокрвна одлука није била само освета, већ и стратешки потез да се Балкан обезбиједи пред напад на СССР и операцију „Барбароса“. Фелдмаршал Фон Клајст касније је рекао да је напад био „ствар Хитлерове сујете“. Британци су знали за планове захваљујући декодирању Енигме, али упозорење од 5. априла стигло је прекасно. Овај догађај остаје симбол Хитлерове бруталности и немилосрдне политике према сваком ко му се супротставио.