Борјана Кришто неспретним изјавама признала да не постоји политички договор да Вукановић буде министар
Иницијатива странака „тројке“ и опозиције из Републике Српске да Небојша Вукановић, лидер Листе за правду и ред, буде именован за министра безбједности БиХ и даље је у ћорсокаку док политичке тензије и даље расту.
Предсједавајућа Савјета министара БиХ Борјана Кришто нашла се у центру пажње данас на конференцији за медије, између фрустрација опозиције и очигледних контрадикција у сопственим изјавама, док главну улогу у готово свим политичким процесима у БиХ и даље држи ХДЗ БиХ на челу са Драганом Човићем.
Кришто је данас оптужила српске министре у Савјету министара, Срђана Амиџића и Сташу Кошарца, да су гласањем против дневног реда срушили хитну сједницу на којој се требало расправљати о актуелним питањима, укључујући и могуће потврђивање Вукановића као кандидата за министра безбједности БиХ.
„Они који нам нису омогућили расправу сносе одговорност“, рекла је Кришто, пребацујући кривицу на министре из Републике Српске.
Ипак, у исто вријеме, она је поновила да је њена позиција политичка и да именовање новог министра захтијева договор парламентарних странака.
„Ова иницијатива се треба послати политичким странкама и дефинисати постоји ли нова већина“, додала је, чиме је индиректно признала да политички услови за именовање Вукановића још увијек нису испуњени.
Овакав став изазвао је сумње у искреност њених намјера. Док с једне стране изражава фрустрацију због неуспјеха сједнице, с друге инсистира на коалиционом договору, што указује на могући покушај да избјегне директну одговорност за блокаду Вукановићеве кандидатуре.
„Очигледно је да Кришто жели да угоди и опозицији и коалицији, али резултат је само додатна конфузија“, коментаришу аналитичари након обраћања Кришто јавности.
„Тројка“ гура, али ХДЗ држи кључ
Иницијатива за Вукановића, коју су прије два дана покренули посланици „тројке“ и опозиције из Републике Српске, доживљава се као стратешки потез да се искористи тренутна криза у владајућој коалицији и ојача позиција опозиције на државном нивоу.
„Сматрамо да је неопходно што прије именовати министра безбједности због турбулентних времена“, рекао је посланик Ненад Грковић, док је Саша Магазиновић додао да Вукановић ужива довољну подршку у Представничком дому.
Ипак, иако Дом народа БиХ нема улогу у именовању, коалициони договор на нивоу Савјета министара остаје кључни препрека, а ту главну ријеч има ХДЗ БиХ.
Драган Човић, предсједник ХДЗ-а, и даље је у позицији да одлучи судбину Вукановићеве кандидатуре те без подршке ХДЗ-ових посланика и њиховог утицаја у коалицији, „тројка“ тешко може остварити свој циљ. Ово поставља питање: хоће ли Човић пристати на Вукановића, или ће ХДЗ искористити своју позицију да блокира процес и задржи контролу над расподјелом ресора?
Како је Вукановић говорио о Човићу
Иронија ситуације лежи у томе што Вукановић сада зависи од човјека којег је у прошлости жестоко критиковао. Небојша Вукановић годинама је Драгану Човићу упућивао оштре ријечи, називајући га погрдним именима те говорио о њему да је дио „осовине зла“ и „политички манипулатор“.
У једној од својих изјава 2020. године, Вукановић је рекао да је ХДЗ на челу са Драганом Човићем, а заједно са СНСД и СДА дио осовине зла у БиХ која би уништила и Швајцарску. Такође је оптуживао ХДЗ за „продају интереса народа“ ради личне користи.
Сада, док му именовање виси о концу, Вукановић се налази у необичној позицији те практично мора чекати милост истог Човића којег је некада вријеђао. Ово баца ново свјетло на политичку прагматичност и могуће компромисе иза кулиса, али и изазива питања међу Вукановићевим присталицама: да ли је спреман да прећути старе сукобе ради фотеље министра?
Нема договора, само игре
Упркос притиску „тројке“, политички договор око Вукановића остаје далек. Кришто инсистира на процедури, српски министри блокирају расправу, а ХДЗ и Човић држе кључ у својим рукама. У међувремену, јавност остаје свједок још једног чина политичког театра у коме приказује сву немоћ државе БиХ док у истој фрустрације расту, а рјешења свакодневно изостају. Хоће ли Вукановић успјети да превазиђе ове препреке, или ће његова кандидатура остати само још један неостварени опозициони сан? Одговор, за сада, лежи у рукама Драгана Човића и коалиционих калкулација.
