Пред подгоричким Вишим судом изречена је ослобађајућа пресуда у поступку поводом оружане пљачке Поште и убиства Љубише Мрдака.
Пресуду је изрекао судија Вељко Радовановић. Судија је навео да је суд доведен пред свршен чин и да је због овакве оптужнице морао суд да преузме улогу истражног органа.
Због тога се судило Митру Кнежевићу, Стојану Албијанићу, Немањи Миљковићу, Петру Золаку, Срђану Свјетлановићу, Давиду Бањцу и Стефану Регојевићу.
– На неки начин је судско вијеће стављено пред свршен чин јер је морало да суди на основу овакве оптужнице. Морао је суд да води истрагу. Саслушано је на више десетина свједока, прегледано је на десетине сати видео снимака…- указао је судија.
Судија Радовановић је истакао да се из овакве оптужнице не може утврдити ко је испалио смртоносне хитце у сада покојног Љубишу Мрдака.
-Код саизвршилаштва се мора недвосмислено одердити индивидуална радња оптуежних и њена повезаност са радњом других извршиоца. Стоји чињеница да је суд имао могућностд а утврди појединачну одговорност. Што је суд и покушао, преузимајући истражну улогу. Аи ни један од свједока није могао да препозна оптужене. Суд је имао у виду све доказе поднесене од стране тужилаштва и наводе одбране Суд сматра да се кривично правна одговорност није могла утврдити на јасан и недовсамислен начин – казао је судија у образложењу пресуде и наводећи пропусте тужилачке истраге која је, како суд сматра, довела до овакве оптужнице.
Суд је, између осталог, навео да из материјала и доказа које је Више државно тужилаштво доставило није могао да недвосмислено и са сигурношћу да увтрди да ли су оптужбе тужилаштва тачне.
Судија је више пута навео да се суд трудио да, и ако му то није дужност, због овакве оптужнице спроводи на рочиштима за суђење истрагу. Такође, став суда је да ни на основу десетине свједока који су саслушани није утврђено да је неко од оптужених био на лицу мјеста извршења кривичног дјела, јер нико од свједока их није препознао.
Ни на десетине сати видео снимака који су изузети са бројних видео наздора нису доприњели овом поступку. Према образложењу пресуде, ни на једном снимку се са сигруношћу и недвосмислено не виде оптужени, нити се на некима од њих може видјети са сигурношћу предметно возило Нисан кашкаји бијеле боје.
Такође, суд није могао да на основу материјалне грађе и доказа оптужнице Вишег државног тужилаштва са сигурношћу утврди да су оптужени ставили кривична дјела која им се стављају на терет.
Став суда је да не може да на основу овакве оптужнице са сигурношћу утврди да је Албијанић је по налогу Митра Кнежевића,са још једном непознатом особом, из Босне и Херцеговине, мимо граничног у Црну Гору довезао џип ,,Nissan Qashqai” босанских табли.
– Митру Кнежевићу се ставља на терет да је Албијанићу дао упуства да доведе возило и да га крије. Доказна грађа не потврђује то. Ни један доказ не потврђује ни то да је Митар Кнежевић крио возило. Ни на једном снимку се не може утврдити да га је возио или да се налазио у њему. Не може се утврдити ни да је крио возило, ни да га је на дан извршења дјела предао – навео је између осталог судија.
Такође, суд је навео да из овакве оптужнице ВДТ-а није могао да утврди ни да су тачне оптужбе за Стефана Рогојевића и остале који се доводе у везу са тренутком извршења пљачке поште и убиством Мрдака. У образложењу је наведено и да на предметној гардероби, која је према наводима ВДТ-а уништена и бачена у цијеви, нема ДНК трагова Срђана Свјетлановића.
