Херцеговачки крш је занимљив научницима из цијелог свијета, због чега су студенти са неколико континената стигли у Требиње, како би на лицу мјеста проучавали овај дио Европе.
Они су се на вишедневном међународном курсу „Карст и подземне воде у карсту“ окупили са својим професорима са факултета, са свих континената, осим Аустралије.
Саша Милановић, професор и шеф Центра за хидрогеологију карста на Рударско-геолошком факултету Београдског универзитета, каже да је источна Херцеговина „центар карста свијета“.
„Овдје се окупљају студенти и професори из цијелог свијета да се упознају колико је ово подручје значајно за науку у области карста и хидрологије карста, нарочито од педесетих година прошлог века, када је почела градња система ХЕТ“, рекао је Милановић.
На питање по чему је источна Херцеговина међу најспецифичнијим крашким подручјима у свијету, он је одговорио реченицом научника Јована Цвијића, по коме је ова наука и добила име карстологија:
„Нема целастијег и развијенијег карста него онога између Неретве и Скадарског језера.“
Професор Милановић објашњава да је цијело подручје ове регије карст, да су овдје велике количине падавина и велики проблеми.
„Проблем је да су или поплаве или суше захваљујући овом терену и прерасподели вода, али од када је урађен систем ХЕТ, некако се то регулисало и много је лакши живот него пре пола или целог века“, истиче он.
Ненад Тубић, студент Рударско-геолошког факултета у Београду, рекао је да је овај конгрес значајан за све студенте, јер је прилика да се на терену упознају са Динаридом, јединим таквим у Европи.
Поред теоретских предавања, учесници ће наредних дана обићи и систем ХЕТ, Мостар, као и знаменитости Требиња и Херцеговине.
Ово је 11. година да се у Требињу организује овакав семинар за студенте и професоре из цијелог свијета, а организују га Рударско-геолошки факултет из Београда и Геолошки завод РС, уз подршку града Требиња и ХЕТ-а.
