Билећанка Ивана Табаковић спојила је у једно двије велике љубави, планинарење и трчање, а савладавши престижни атински маратон испунила је жељу из дјетињства и још једном доказала да границе постоје само у глави.
Више од десет година активно се бави планинарењем, освојила је многобројне врхове у региону, али у Европи и на томе не планира да се заустави.
Ипак, у посљедње вријеме, како каже за “Глас Српске”, фокусирана је на трчање у чему свакодневно ужива, а у главном граду Грчке недавно је истрчала свој први маратон.
-Прије тога сам истрчала пет полумаратона. Од малих ногу сам жељела да истрчим ту дужину од Маратона до Атине, припремала сам се од августа прошле године и успјела сам да 42 километра истрчим за четири сата и 20 минута, чиме могу бити задовољна. Трчати у мјесту гдје су рођене Олимпијске игре је неописиво – казала је Табаковићева.
Ипак, оно по чему је ова дјевојка дошла у жижу интересовања не само наше него и свјетске јавности је догађај од тачно прије осам година када је пала са врха Орјена и гдје је борба за њен живот трајала више од 15 сати.
-Сјећам се да је било хладно, снијега није било пуно али је био лед, у повратку са Орјена сам пала, тачније са врха. Са 1.894 метра надморске висине поклизала сам се низ литицу неких 200 метара, а ове детаље су ми причали планинари који су били са мном, јер се тога и не сјећам – рекла је Табаковићева.
Тада је изгубила памћење, али жеља за освајањем нових врхова и страст према планинама није нестала.
-Ничега се не сјећам, прво сам пребачена у најближу здравствену установу у Мељинама, након тога у Рисан, Требиње па у Бањалуку. Имала сам повреде базе лобање, карлице и карличне кости, те промрзлине на рукама и ногама. Ипак, све је то иза мене и што је најважније све се добро завршило, тако да идем у нове побједе и освајања – рекла је Табаковићева.
Према њеним ријечима, пуно пријатеља стекла је кроз планинарење, а као дијете маштала је да хода по врховима планина, што јој се и остварило.
-Волим узбуђења, страст и адреналин, то је мој хоби, али је постало и начин живота и одмор без кога не бих могла замислити себе – казала је Табаковићева.
Члан је требињског Планинарског друштвом “Вучји зуб”, учесник бројних излета, а њени највећи успјеси су одлазак на Алпе и освајање највишег врха Аустрије.
-Успон на Алпе се памти, јер је био изазован и тежак. Кренули смо са 1.300 надморске висине и у једном дану смо се испели на тај врх који је висок скоро 4.000 метара. Поглед са врха је био величанствен и може се само доживјети – рекла је Табаковићева.
Лијек за душу
Ивана Табаковић ради у билећком вртићу као васпитачица, што је, како она истиче, лијеп посао, али и напоран па јој послије радне седмице треба активан одмор.
-Планина ме враћа у живот, лијек је за душу и тијело, а растерећује ме и даје додатну снагу. Једноставно, чини ме јачом – рекла је Табаковићева.
