У Билећи је служен помен припадницима Југословенске војске у отаџбини Билећке војно-четничке бригаде, поводом 79 година од њиховог мученичког страдања, када је 2. октобра 1944. године у Билећи убијено више од 450 њених припадника и цивила.
Помен је служен у Саборној цркви Светог Саве, као и код крипте у дворишту цркве у коју су сахрањени ексхумирани остаци њихових припадника из масовне гробнице у Билећи и код споменика у билећком Равногорском парку, подигнутом њима у част.
– Ту билећку бригаду је њихов генерал Драгољуб Михаиловић одликовао највећим војним признањем, а у крајеве који су остали вјерни краљу и отаџбини спада и Билећа – рекао је након служења помена билећки војвода Славко Алексић, истакавши да се на тај начин одаје почаст и свим знаним и незнаним гробовима припадника те српске војске по босанским и словеначким шумама за вријеме комунистичког периода.
Алексић је истакао да се су под “комунистичким јармом” училе двије врсте историје – ону коју су писали такозвани комунистички “побједници” и која се учила у школама и друга врста историје, која се шапатом учила у кућама.
– Другог октобра се, на дан такозваног ослобођења Билеће, кријући у кућама палило кандило и свијећа воштаница за покој душе страдалих – рекао је Алексић и додао да је та битка за Билећу, у ствари, била велики братоубилачки рат, јер је тих дана у граду убијено више од 450 људи, с тим да су, како је рекао, партизани по кућама убијали све виђеније Србе и домаћине, а извршен је и велики злочин у билећкој болници.
– Након тога четници из билећке бригаде се се упутили на босанску голготу ка источној и западној Босни и њих око 500 стигло је у Словенију и предало се савезницима Енглезима који су их ”на тацни” испоручили Јосипу Брозу Титу и његовим џелатима – рекао је Алексић и додао да је само дио билећких четника успио да се домогне западних земаља и Америке, а остали су убијани по околним шумама.
Говорећи о страдањима припадника Југословске војске у отаџбини, Алексић је навео да су припадници комунистичке власти убиле више хиљада њихових припадика на Зеленгори и у Миљевини у мају 1945. године, када је рат већ био завршен.
– У Миљевини код Фоче налази се једно од највећих стратишта српских четника, једно од највећих стратишта после Јасеновца и Гаравице код Бихаћа. На том мјесту некадашњих старих рудника су, већином младићи из Шумадије, побацани у јаму Понор, у коју су послије натрпали тоне бетона и зацементирали да се не би знало – навео је Алексић.
Он је истакао да ће учинити све да се на том мјесту направи велико спомен-обиљежје и да се то мјесто достојно обиљежи и да очекује помоћ општина из Републике Српске и Шумадије.
– Откривене су и масовне гробнице у Словенији, БиХ, Хрватској, а у Србији још није ниједна и велики дио српске историје се још гура под тепих – рекао је Алексић и затражио да се отворе сви архиви у Србији и да се каже ко је извршио рафално суђење припадника Југословенске војске у отаџбини по шумама Словеније и Босне.
Алексић је рекао и да је у плану да на данашњи дан сљедеће године у Билећи буде отворена изложба припадника Југословенске војске у отаџбини Билећке војно-четничке бригаде и замолио њихове породице и родбину да донесу све њихове дуго скриване и чуване фотографије да се сачувају од заборава.
