Најстарији запослени пензионер у Српској има 95 година
Већ 32 године у свијету, али и код нас, обиљежава се Међународни дан старијих особа 1. октобра, а како истичу многобројна истраживања, особе се најбоље прилагођавању старењу и пензионисању када задржавају одређене активности које су приближне онима које су имали у средњој доби.
Да грађани у Републици Српској увелико раде и активни су и у трећој животној доби, потврђује нам податак да најстарији запослени пензионер у Републици Српској има чак 95 година, а више од 7.000 пензионера на неки начин је запослено, потврђено је за „Независне новине“ из Фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) РС.
„Према евиденцијама Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, на дан 31. јула 2023. године, пријављена су 7.924 осигураника који имају истовремено и статус корисника права, од чега је 7.386 корисника старосних и 538 корисника инвалидских пензија“, наводе из Фонда ПИО.
Напомињу да су дјелатности које највише привлаче кориснике права на пензију најчешће грађевинарство, саобраћај и прехрамбена индустрија.
„Ту су и телекомуникације, рударство и др., гдје се најчешће траже стручњаци са одговарајућом лиценцом, потом област здравства, високог образовања, комерцијална пољопривредна газдинства, љекари, адвокати, заједнице етажних власника. Битно је напоменути да се, у складу са чланом 87. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, право на старосну и инвалидску пензију обезбјеђује након престанка осигурања. Након што остваре право на пензију, корисници права на старосну и инвалидску пензију могу да заснују радни однос, односно стекну поново статус осигураника у складу са Законом о раду, док се кориснику породичне пензије обуставља исплата пензије за период осигурања, а преосталим корисницима се одређује нови износ пензије“, казали су из Фонда ПИО.
Да је и те како корисно остати активан и када се оде у пензију, потврдио је у разговору за „Независне новине“ и Ратко Трифуновић, предсједник Удружења пензионера Републике Српске, који је нагласио да ће Међународни дан старијих особа бити обиљежен широм Српске, у организацији општинских и градских удружења пензионера.
„Многи пензионери раде, јер имају прилику, а не толико из потребе да повећају свој приход. Има доста пензионисаних припадника МУП-а РС који млађи оду у пензију, па пронађу запослење као обезбјеђење у неким фирмама и слично. Веома је битно да и у трећој доби остану активни, а као што сама ријеч удружење каже, ми смо ту да се дружимо заједно. Бањалучко удружење пензионера, као највеће у Српској и које има 41.000 чланова, обиљежиће овај дан 5. октобра, док су у Новом Граду предвиђене активности за 7. октобар. Наша удружења већ у септембру почну са обиљежавањем овог дана, па све до 10. октобра. Током цијеле године имамо разноразне активности, дружимо се, играмо шах, одлазимо на излете“, објашњава Трифуновић и напомиње да је веома битно да сваки појединац има план како ће себи осмислити живот након престанка радног односа.
Да је битно спреман и активан дочекати трећу животну доб и уживати у благодатима пензионисања, потврдио је у разговору за „Независне новине“ и психолог Александар Милић.
„Људи су током својих животних активности окупирани радом и доживљавају пријатности и угоде на послу. Стимулисани су и материјално и нематеријално да буду у комуникацији и активитету. Многи не очекују ту тежину прекида радног односа, а многи је доживе.
Пензионисање без одређених припрема шта радити послије тог дана доводи до једног вида изолације и одвајања и повлачења из друштвених токова“, каже Милић и додаје да, ипак, многе особе пензионисање доживе као предност и прилику за заслужени одмор.
„Међутим, пасивизација никада није помогла људима у трећој доби и зато треба радити с тим људима и припремити их на нове активитете. Ја, када сам у контакту са тим људима, увијек их питам колико су радно активни, без обзира на то да ли су формално у пензији или не. Дио њих наставља радне активности у својој професији, а дио се окупира породицом, унуцима, имањем, викендицама и другим активностима које су врло корисне и обезбјеђују себи задовољство и срећу“, казао је Милић.
Прњаворчанин Никола Шушак тренутно је запослен као возач аутобуса у предузећу „Јелић Тоурс“, док је право на пензију остварио је 3. августа 2011. године, а како каже за „Независне новине“, радиће док га здравље служи.
„Схватио сам да је за мене боље да радим, јер сам од малих ногу научио да будем активан и да зарађујем. Мотив је свакако и финансијска ситуација, која нигдје није савршена и добра, али ја свој посао волим да радим. Наши стари кажу, човјек, док ради нешто, и вриједи, а и здравствено сам добро, тако да ћу радити док има потребе и док ме здравље служи, јер ово је врло тежак и одговоран посао, није за свакога и многи га избјегавају „, каже кроз осмијех Шушак.
