Млади Невесињац Милош Ковач учесник је популарног српског квиза „Слагалице“, а вечерас, 16. фебруара, наступа у четвртфиналу, гдје ће га, поред малих екрана, бодрити сви у Херцеговини који уживају у овом култном квизу.
Квиз са нестрпљењем у Невесињу очекују његове двије сестре и отац, а код куће, у Новом Саду гдје тренутно живи и ради, квиз прати супруга и двоје дјеце, од којих малена кћерка Нађа већ зна да ће тата бити на квизу, а син Лазар је још беба.
„Слагалицу је годинама пратила моја покојна мама у Невесињу, па нам је, још од ратне 1993. године, то била готово једина забава, свима у кући, али су мени некако квизови још од тада постали омиљени хоби, тако да сам се у Новом Саду прикључио једној паб екипи са којом наступам, а, будући да држим један угоститељски објекат, ту врло често организујемо ова такмишења“, казао је Милош за „Независне новине“ уочи вечерашњег наступа.
Због покојне маме се, каже, и пријавио за „Слагалицу“ и стрпљиво чекао пола године да га позову на тестирање, након чега се квалификовао међу шеснест најбољих, а недавно побиједио у двомечу осмине финала.
Сада с нестрпљењем чека нови наступ данас и сутра, у нади да ће се пласирати и даље.
„Ако и не побиједим – мање је битно, јер ми је важно да сам наступао на ‘Слагалици’, будући да је то најгледанија емисија у регион, у којој је јако тешко проћи и квалификације и ући међу шеснаест најбољих, тако да сам испунио свој циљ, а то је да се појавим на телевизији међу најбољим“, додаје Милош.
Напомиње да су учесници „Слагалице“ углавном искусни квизаши и паб квизаши, што га додатно чини поносним на свој успјех.
„Доста је теже и другачије играти у студију, свјесни великог аудиторијума који вас гледа“, наставља даље Милош, појашњавајући да са укућанима ‘Слагалицу’ гледа сваке вечери, па се испоставило да понекад, кад имају времена, гледају и до десетак различитих квизова”, истиче он.
Емотивна веза с родним Невесињем
Жао му је што у Републици Српској на телевизији нема квизова, али се ни паб квизови не организују често, што не значи да се неће промијенити, па се може десити да се и он пријави.
Жао му је и то што је родно Невесиње морао напустити због недостатка посла, али му се враћа кад год му то обавезе дозвољавају, јер је жељан и родбине и чистог херцеговачког ваздуха.
