Генерални директор „Електропривреде Републике Српске“ Лука Петровић каже да је дошло до драстичних промјена у енергетици, посебно због изградње нових извора електричне енергије и проблемима са прикључивањем на постојећу мрежу која неће моћи да их пренесе.
Петровић је у разговору за портал КАПИТАЛ на Самиту енергетике у Требињу рекао да је сада од пресудне важности то да се ријеше сва питања са „Електропреносом БиХ“ у будућем периоду, посебно када се има у виду њихова спорост у процесима реализације свих инвестиција.
„Треба им и до пет година да пројектују и изврше експропријацију, те и изграде потребне преносне капацитете. Проблема ће бити зато што ће, рецимо, соларна електрана производити енергију дању и десиће се да електропреносна мрежа на коју се прикопчавају неће моћи да их прихвати“, каже Петровић.
КАПИТАЛ: Каква је будућност термоелектрана?
ПЕТРОВИЋ: Будућност термоелектрана на овим просторима је велико питање. Постало је јасно да су њихови ремонти и трошкови све већи и да расте цијена енергије добијене овим путем. Међутим, цијену и поскупљење неће само подићи питање екологије, него и уградње система за чистији ваздух и емисије гасова и ситних честица. На ово ће утицати и то што ТЕ на Балкану плаћају минималну или чак уопште не плаћају таксу за емисију угљендиоксида која је енормно скупа. Ова такса за три године, односно од 1. јануара 2026. године, долази на наплату и код нас и то по плану Енергетске заједнице.
КАПИТАЛ: Шта то значи за кориснике?
ПЕТРОВИЋ: То ће значити да ће цијене електричне енергије из ТЕ бити значајно веће. Зато убрзано радимо на изградњи капацитета за обновљиве изворе, јер ћемо тада моћи да продајемо зелене цертификате и ублажимо удар који ће се десити под наплатом за емисију.
КАПИТАЛ: Шта смо ново научили на СЕТ-у?
ПЕТРОВИЋ: СЕТ је скуп науке и струке и важно је да доносиоци одлука долазе и чују и струку и науку и виде у којем правцу се креће енергетика. У будућности ће бити веома важно балансно тржиште. Због обновљивих извора имаћемо дебалансе због тога што има или нема вјетра или воде. Све то треба балансирати и поставила се теза да ће ускоро бити веома важни батеријски системи, као и гасни, али и реверзибилне електране као што је она у Чапљини.
КАПИТАЛ: Зашто је тако мали број грађана заинтерсован за соларне панеле на домаћинствима?
ПЕТРОВИЋ: Да, одзив јесте био веома слаб. Постоје разлози зашто се то није реализовало у замишљеном обиму. Грађани нису осјетили енергетску кризу у Српској, јер ми нисмо повећали цијену енергије пута три као, на примјер, Њемачка. Цијене гаса су они удвостручили, а ми гас ни не користимо. Трошак породице у Њемачкој је до кризе за енергенте био око 200 евра, сад је 800 евра. Код нас је трошак у просјеку био 80 КМ мјесечно, а и данас је за велику већину, око 85 процената грађана. Зато што енергетска криза није дохватила грађане, они су сматрали да ни не морају улазити у нешто ново и непознато. Ту се крије други разлог, нисмо довољно приближили грађанима овај пројекат, да им кажемо да ће бити 25 година мирни са тим соларним панелима. Имаће их на свом крову и неће их занимати цијена струје.
КАПИТАЛ: Шта ће бити са онима који су се поприлично потрошили да скупе документацију и да се пријаве?
ПЕТРОВИЋ: Пошто смо планирали да правимо лотове по 5.000 због брже реализације, а сада имамо око 4.900 пријављених, чекамо да се наврши 6.000 пријава. Грађани се и сада могу пријавити и то без икаквих докумената. Када напунимо 6.000, наше ће комисије обићи све, провјерити испуњеност услова и донијети првих 5.000 соларних електрана на домаћинства.
КАПИТАЛ: Јесу ли се грађани много жалили на нови обрачун електричне енергије?
ПЕТРОВИЋ: Нама је важно да грађани виде коме шта плаћају. Може се видјети на свакој од њих да матично предузеће добија 2,68 КМ фиксно по сваком рачуну. Производња добија онај проценат за енергију, мрежарина се дијели на преносну и дистрибутивну, плус накнада за обновљиву енергију коју плаћамо. У свим тим сабирцима, за енергију се издваја око 40 процената а за мрежарину 60 одсто. Немамо жалби грађана, зашто што су сви рачуни испод 1.100 киловати мањи, а они који су имали више, били виши само за марку.
КАПИТАЛ: Хоће ли бити кориговања мрежарине?
ПЕТРОВИЋ: Нико то не разумије, вјероватно зато што нисмо добро презентовали да тренутно електродистрибутивна предузећа послују искључиво по контролама и уредбама Регулаторне комисије за енергетику РС и да њихови рачуни само иду преко нас. Електродистрибутивна предузећа фактуришу превезену енергију ЕРС и формално правно ми то фактуришемо грађанима, а они када плате нама рачун, ми сваки фенинг онда пребацимо предузећима која послују потпуно независно.
КАПИТАЛ: Да ли је мрежарина код нас скупља него у Србији и зашто?
ПЕТРОВИЋ: Јесте, зато што је регулатор тако процијенио. Да ли су цијене одржавање мреже и плате такве да то може тако бити, то је питање за њих.
