Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон говорио је јуче пред посланицима на скупштинском Одбору за дијаспору и Србе у региону о проблему нестајања Срба на простору Хрватске, послије објављивања резултата пописа становништва.
Он је навео да је Хрватска изгубила 10 одсто становништва, али да су Срби сведени на ниво статистичке грешке од 3,2 одсто, односно на 123.892.
Гујон је рекао да још нема комплетне анализе пописа с разлозима који објашњавају тако бруталан пад Срба у Хрватској.
– Старосна структура која се наводи, свакако има свој удио, али ко год је обилазио српски народ у Хрватској, зна да постоји још нешто а то су дискриминација, која се спроводи код запошљавања, код немогућности учења српског и изолације српских села, као и насиље. Забиљежи се око 300 напада годишње на Србе у Хрватској, што је три пута више него на Србе на Косову и Метохији – рекао је Гујон, а саопштила Управа.
Он је нагласио да српски представници у Хрватској треба да нађу начин да живе и сарађују с Хрватима али да то не води ка асимилацији.
Говорећи о укупном паду броја становника у Хрватској Гујон је упоредио то са процентом људских губитака поражене Њемачке након Другог свјетског рата или дупло више него француски губици у Првом свјетском рату.
– Ефекти бијеле куге су били вишеструко појачани 2013. уласком Хрватске у ЕУ. Да ли су ти кобни ефекти по демографију били очекивани и предвидиви? Јесу. Да ли се хрватска држава довољно припремила да их смањи? Очигледно није. Данашња Хрватска је огледало наше демографске будућности ако Србија уђе у ЕУ неприпремљена. Ово је одговорност свих нас – истакао је Гујон.
Он је додао да су сви у законодавној, и у извршној власти, на располагању Србима у Хрватској за сву помоћ која им буде требала.
– Српски представници у Хрватској, посебно у већим градовима треба да нађу начин да живе и сарађују с Хрватима али да то не води ка асимилацији. Сви смо ми овдје присутни, и у законодавној и у извршној власти, њима на располагању за сву помоћ која им буде требала. У оквиру Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону пратимо и темељно извјештавамо о положају Срба у окружењу у оквиру билатералних и мултилатералних механизама као што су мјешовите међувладине комисије или Савјет Европе. Такође, финансирамо пројекте који доприносе очувању српског језика и идентитета и наставићемо и убудуће– рекао је Гујон.
