Тифус је заразна болест изазвана бактеријом Salmonella typhi (позната и као узрочник трбушног тифуса).
Рјеђе, сличне болести могу изазвати и друге бактерије из исте групе, попут Salmonella paratyphi А, Б и Ц – тада говоримо о паратифусу (блажем облику тифуса).
Тифус се преноси феко-оралним путем, што значи:
- конзумацијом контаминиране хране или воде (загађене фецесом или урином заражене особе),
- контактом са зараженим особама, посебно ако се не поштују хигијенске мјере (прање руку, санитарни услови),
- мухе могу преносити бактерију са фекалија на храну.
Бактерија улази у организам кроз уста, пролази у цријева, а затим преко лимфе и крви доспијева у јетру, слезину, жучну кесу и друге органе.
Период инкубације траје од 7 до 21 дан (обично око 10–14 дана).
У том периоду особа нема симптоме, али већ може ширити бактерију.
Болест почиње постепено, и симптоми се развијају по фазама:
- Фаза (прва седмица):
- Постепено повишење температуре (до 39–40°Ц),
- Главобоља, малаксалост, болови у мишићима,
- Несаница, губитак апетита,
- Кашаљ и затвор (рјеђе пролив),
- Успорен рад срца у односу на високу температуру (тзв. Фагетов феномен).
- Фаза (друга седмица):
- Температура је висока и стална,
- Јавља се бол у стомаку и надутост,
- На кожи трбуха и грудног коша могу се појавити ружичасте тачкице (осип – “росеоле”),
- Увећана слезина и јетра,
- Збуњеност или “тифусни делиријум” код тежих случајева.
- Фаза (трећа седмица):
Ако се не лијечи, могу настати компликације:
- Перфорација цријева (пуцање зида цријева → запаљење потрбушнице),
- Цријевно крварење,
- Дехидрација, шок, па чак и смрт.
- Фаза (опоравак):
- Температура постепено опада,
- Апетит се враћа,
- Али бактерија може остати у жучној кеси – особа тада постаје клицоноша, тј. шири бактерију иако више нема симптоме (познат примјер: “Марy Тyпхоид”).
Тифус је изљечив ако се на вријеме препозна.
Терапија
- Антибиотици:
- Најчешће: ципрофлоксацин, цефтриаксон, азтромицин (зависно од отпорности бактерије и локалних смјерница).
- Рехидратација:
- Уношење довољне количине течности и електролита (посебно код пролива).
- Симптоматска терапија:
- Снижавање температуре (парацетамол),
- Одмор и лагана исхрана.
- Хоспитализација:
- Код тежих облика или компликација (крварење, перфорација).
Превенција и заштита становништва
Да би се спријечило ширење тифуса, неопходне су хигијенско-епидемиолошке мјере.
- Лична хигијена:
- Темељно прање руку прије јела и након тоалета.
- Редовно чишћење и дезинфекција површина.
- Безбиједна вода и храна:
- Воду прокувати или користити флаширану.
- Храну добро термално обрадити.
- Избјегавати сирове плодове опране непровјереном водом.
- Санитарне мјере у заједници:
- Контрола извора воде и канализације.
- Уклањање фекалног загађења.
- Контрола мува и инсеката.
- Изолација и надзор:
- Заражене особе треба изоловати док не постану негативне на бактериолошке налазе.
- Клицоноше треба идентификовати и лијечити – јер су трајни извор инфекције.
- Вакцинација:
- Постоје вакцине против тифуса (оралне и ињекционе),
- Дају се особама које путују у ендемска подручја или су у контакту с обољелима.
Епидемиолошки значај
Тифус се најчешће јавља у подручјима са лошим санитарним условима, нестабилним водоснабдијевањем, и у ситуацијама ратова, поплава и миграција.
Један обољели који није изолован може заразити више десетина других особа путем хране или воде.
Шта становништво треба да зна
- Тифус се не преноси капљично (кашљем или кихањем), већ путем загађене хране/воде.
- Потребно је строго водити рачуна о хигијени и изоловати обољеле.
- Ако неко има високу температуру дуже од неколико дана, бол у стомаку и слаб апетит, мора се јавити љекару.
- Не узимати антибиотике на своју руку – то може прикрити болест и отежати дијагнозу.
- Након оздрављења, обавезно се раде контролни налази столице и урина док не буду негативни.
