У организацији Српског просвјетно-културног друштва „Просвјета“ у Билећи и Гацку почела је тродневна књижевна манифестација Ћоровићеви сусрети писаца и историчара. Ћоровићеви сусрети писаца и историчара у Билећи и Гацку одржавају се у организацији општинских одбора Просвјете из та два града и уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске.
У оквиру манифестације „Ћоровићеви сусрети“ у Гацку синоћ је почео 27. Научни скуп историчара који је окупио бројне српске историчаре из Републике Српске и региона. Награда „Владимир Ћоровић“ постхумно је додијељена Слободану Томовићу за књигу „Грађански рат у Црној Гори“.
– Књига је као што је рекао блаженопочивши Амфилохије који је имао прилику да прочита рукопис, његово најзначајније писано дјело. Без обзира што је он завршио чисту филозофију и филозоф уз то и књижевник, није се до сада окушавао у историјографији. Међутим, ово дјело даје један реалан и вјеран приказ дешавања у Црној Гори 1941-1945 године – истакао је Жарко Лаковић виши научни сарадник историјског Инситута Црне Горе.
Овај тип манифестације увијек окупи најзвучнија имена из свијета историјографије, навели су организатори.
– Они су за 27 година израсли у један од најреспектабилнијих скупова историчара на овом подручју. И велики број историчара који овдје долазе су само крем српске историјографије – каже Алексеј Гргур предсједник СПКД „Просвјета“ Гацко.
Истовремено, округлим столом у просторијама Просвјете у Билећи, почели су 26 сусрети писаца у оквиру манифестације Ћоровићеви сусрети.
– Ове године добитници награде Светозар Чоровић су Лаури Барни за роман „Фрау Бета“ и Нeди Бјелановић за роман „Црвени кровови“. Чоровићи сусрети имају своју концепцију, почећемо их округлим столом у коме ће учестовати наши значајни књижевни критичари, професори, радници за језик и књиђевност а тема ће бити књижевно дјело Анђелка Анушића – рекао је Никола Баћевић замјеник предсједника СПКД „Просвјета“ Билећа.
Милош Ковачевић професор Филолошког факултета у Београду навео је да је Анђелка Анушића писац и познат и непознат, с једне стране човјек који је дошао у фокус онога што доноси српска књижевност 21 вијека.
– Иначе, она има једну од основних карактеристика која је одваја од 20 вијека јер су јој главне теме грађански ратови од 90 година, прогон Срба из Крајнине, ратови у БиХ – додао је он.
Ћоровићеви сусрети писаца и историчара „Српска проза данас“, које организују Просвјетини одбори у Билећи и Гацку, одржавају се под покровитељством ових херцеговачких општина и Министарства просвјете и културе Републике Српске.
