Временска прогноза многима је прва информација коју потраже чим отворе очи, али ријетко ко размишља о људима који стоје иза тих свакодневних података.
Милица Ђорђевић, метеоролошкиња са више од 15 година искуства у Републичком хидрометеоролошком заводу, објашњава за портал МОНДО шта се све крије иза једне прогнозе и зашто временске најаве никада не би требало тумачити буквално.
У видео-интервјуу, репортерка МОНДА и метеоролошкиња Ђорђевић разговарале су о тачности временских апликација на телефонима, зашто прогнозе понекад „промаше“, које су границе дугорочног предвиђања, али и о све чешћим временским екстремима у Босни и Херцеговини.
Милица је објаснила и како функционишу метеоролошки модели, зашто су термин „суперћелијска олуја“ и друге драматичне најаве често злоупотребљени, те да ли народна вјеровања – попут „ластавица које најављују кишу“ – имају упориште у науци.
Од науке до свакодневног живота
„Најлакши пут до професије метеоролога јесте да се заврши студиј метеорологије – који, нажалост, не постоји у БиХ. Студира се у Београду или Загребу, а након тога се најчешће ради у хидрометеоролошким заводима или сродним институцијама“, објашњава Ђорђевић.
Прогноза се не прави напамет, већ на основу сложених нумеричких модела.
„Прати се развој времена путем сателита и радара у кратким интервалима, а укључује се и локално знање и искуство, како би се добила тачна слика специфична за наш регион“, појашњава она.
Како изгледа радни дан метеоролога
У Хидрометеоролошком заводу радни дан почиње у 6 ујутро.
„Наш задатак је да припремимо краткорочну прогнозу – за данас, сутра и наредна три дана. Сунчане дане је лакше прогнозирати, али локалне непогоде и промјене времена захтијевају додатну анализу и опрез“, каже Милица.
Додаје да су краткорочне прогнозе – од три до пет дана – углавном врло тачне, али да грађани често погрешно тумаче локалне појаве.
„У љетним мјесецима могући су пљускови који захвате један дио града, а други оставе сух. Тада грађани помисле да је прогноза погрешна, иако заправо није“, каже она.
Апликације на телефону: корисне, али треба их знати читати
Говорећи о временским апликацијама, Ђорђевић наглашава да су оне корисне – али само ако се правилно користе.
„Најбоље су апликације које користе радарске и сателитске податке и ажурирају се сваких 90 минута. Иконица облака не значи кишу цијели дан, а проценти шансе за падавине често се погрешно тумаче. На примјер, 20% шансе за кишу значи да постоји вјероватноћа да ће падавине захватити барем један дио подручја, а не да ће киша падати 20% дана.“
Дезинформације и „суперћелијске олује“
За Милицу, најтежи аспект посла данас је борба против дезинформација, нарочито на друштвеним мрежама.
„Термин ‘суперћелијска олуја’ јесте метеоролошки појам, али не значи да је свака јача киша – суперћелија. Када за сваку појаву користимо најдраматичније изразе, грађани се отупе и више не реагују ни на истинске опасности“, упозорава.
Климатске промјене у БиХ – стварне и опасне
Климатске промјене у БиХ, како каже, нису више нека апстрактна будућност – оне су овдје.
„Биљежимо пораст средње температуре, зиме су све блаже, а екстремни временски догађаји све чешћи. Раније су поплаве, суше и олује биле ријетке – сада их имамо у истој календарској години“, наглашава.
На крају, Ђорђевић појашњава разлику између краткорочних и сезонских прогноза:
„Прогнозе за одређени дан у новембру или на Нову годину – то није могуће. Сезонске прогнозе говоре о одступању од просјека, али нико не може рећи какво ће тачно бити вријеме 15. јула или 15. августа.“
Цијели интервју с метеорологињом Милицом Ђорђевић, у којем говоримо и о народним вјеровањима, важности тачне комуникације и припреми градова за екстремне временске појаве, можете погледати у прилогу.
