Данас се обиљежава 80 година херојског пробоја преосталих затвореника из концентрационог логора Јасеновац, једног од најстрашнијих мјеста страдања у Другом свјетском рату.
Пробој 22. априла 1945. године, из логора Циглана и Кожара, остаје симбол отпора и борбе за слободу у најмрачнијим тренуцима историје. Овај догађај, који је означио крај постојања логора, подсјећа нас на страхоте усташког режима Независне Државе Хрватске (НДХ) и непроцјењиву цијену коју су животима платили Срби, Јевреји, Роми и антифашисти.
Херојски чин пробоја
Пробој логора Јасеновац догодио се 22. априла 1945. године, у тренутку када је НДХ била пред колапсом, а Југословенска армија напредовала према Загребу. У логору Циглана (Јасеновац III), од 1.073 преостала затвореника, око 600 њих, предвођених Антом Бакотићем, одлучило је на очајнички корак. Око 10 сати ујутро, уз повик „Напријед другови“, затвореници су, наоружани само импровизованим оружјем – циглама, даскама, чекићима и гвозденим предметима – разбили врата и кренули према источној капији логора. Усташке страже, изненађене овим чином, отвориле су митраљеску ватру, а многи су страдали прелазећи 150 метара до капије или у набујалој ријеци Сави.
Истог дана, у вечерњим сатима, око 20 сати, догодио се и пробој из логора Кожара (Јасеновац IV). Од 147 затвореника, око 40 њих покушало је бијег, не знајући за догађаје у Циглани. Овај пробој, првобитно планиран за 24. април, убрзан је због експлозија и пожара који су указивали на скору ликвидацију логора.
Исход пробоја
Од 600 учесника пробоја из логора Циглана слободу је изборило између 90 и 118 људи, према различитим изворима (најчешће се наводи 117). Остали су страдали од усташке ватре, утопили се у Сави или су убијени на околним ливадама. Око 460-470 болесних и немоћних затвореника, који нису учествовали у пробоју, усташе су касније побили и спалили заједно с логорским објектима.
Од 147 затвореника из логора Кожара, само 11 је преживјело. Од око 1.220 преосталих затвореника у Јасеновцу, слободу је изборило мање од 130 људи.
Овај пробој, према неким изворима, једини је случај у историји да су се затвореници сами ослободили из логора за масовно истребљење, што га чини јединственим симболом отпора.
Организација и сврха логора Јасеновац
Концентрациони логор Јасеновац, познат као „Балкански Аушвиц“, био је централно мјесто геноцида у НДХ. Основан је у августу 1941. године, убрзо након успоставе НДХ, под директним надзором Усташке надзорне службе (УНС), коју је водио Вјекослав „Макс“ Лубурић, кључна фигура усташког режима. Логор се састојао од неколико подлогора, укључујући Циглану (Јасеновац III), Кожару (Јасеновац IV), Стару Градишку и друга мјеста.
Сврха логора била је систематско истребљење Срба, Јевреја, Рома и политичких противника усташког режима, у склопу политике етничког чишћења. Затвореници су били изложени присилном раду, глади, мучењима и масовним егзекуцијама, често на изузетно бруталне начине – клањем, дављењем, спаљивањем или ударцима маљем. Логор је служио и као мјесто за уништавање доказа о злочинима, посебно у посљедњим мјесецима рата.
Број жртава и даље је предмет историјских истраживања, али неке процјене достижу и преко 700.000 жртава. Највећи број чинили су Срби, уз значајан број Јевреја, Рома и антифашиста.
Политичко уређење НДХ и управа логора
Независна Држава Хрватска, успостављена 10. априла 1941. под окриљем нацистичке Њемачке и фашистичке Италије, била је квислиншка држава предвођена усташким покретом. На челу НДХ био је Анте Павелић, Поглавник, који је имао апсолутну власт. Влада НДХ, у којој су кључне улоге имали Никола Мандић (предсједник владе 1943–1945) и други усташки званичници, спроводила је политику геноцида и терора. Усташка идеологија, заснована на ултранационализму и католичком клерикализму, тежила је стварању етнички „чисте“ Хрватске.
Управљање логором Јасеновац било је у рукама Усташке надзорне службе, под командом Макса Лубурића. Кључне фигуре у управљању логором укључивале су:
- Вјекослав „Макс“ Лубурић: Шеф УНС-а и главни организатор логора, познат по екстремној окрутности.
- Мирослав Филиповић-Мајсторовић: Заповједник 1942, злогласни „Fra Sotona“, одговоран за масакре.
- Љубо Милош: Усташки официр, директно укључен у убиства.
- Динко Шакић: Заповједник 1944, касније процесуиран за злочине.
У априлу 1945, док је НДХ била у расулу, усташе су журиле да униште доказе о злочинима, што је додатно подстакло пробој затвореника.
Сјећање и значај
Дан пробоја Јасеновца обиљежава се сваке године 22. априла као Дан сјећања на жртве геноцида. Овај дан подсјећа на храброст затвореника који су, суочени са сигурном смрћу, изабрали борбу за слободу. Комеморације се одржавају у Спомен-подручју Јасеновац, гдје се одаје почаст свим жртвама и чува успомена на њихову патњу и отпор.
Нека ова годишњица буде подсјетник на важност очувања истине о Јасеновцу и борбе против заборава, како се овакве трагедије никада не би поновиле.
