Данас, на православни празник Младенци, сјећамо се једног од најтрагичнијих догађаја из Другог свјетског рата – масакра у Старом Броду и Милошевићима, познатог и као „Крвави младенци“, који се догодио прије 83 године, у прољеће 1942. године, на обалама ријеке Дрине у општини Вишеград.
Усташе, снаге Независне Државе Хрватске (НДХ), извршиле су тада покољ у коме је убијено око 6.000 ненаоружаних српских цивила, међу којима су били искључиво цивили – жене, дјеца и старци.
Најмасовнија убијања догодила су се баш на данашњи дан, 22. марта 1942. године, а злочини су настављени све до почетка маја исте године.
Бруталност овог догађаја огледала се у томе што су многи житељи, у покушају да побјегну од усташа, били приморани да се удаве у ријеци Дрини, док су други били убијени на лицу мјеста, често на најсвирепији начин, укључујући мучења и силовања.
Овај масакр, дио ширег геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, дуго је био заташкан и занемариван, посебно током комунистичког периода након рата.
Међутим, захваљујући напорима посљедњих деценија, трагедија у Старом Броду и Милошевићима почела је да добија заслужено мјесто у историјској свијести.
Године 2008. подигнут је меморијални комплекс у Старом Броду, 2014. освештана је меморијална капела, а 2019. отворен је меморијални музеј посвећен жртвама.
У музеју, 27 скулптура са 39 фигура симболизује бјекство српских мајки са дјецом у наручју у ријеку Дрину, док стаклена конзола изнад воде, дуга шест корака, симболизује пут патње и представља по хиљаду жртава по кораку.
Овај догађај, заборављен дужи низ година, данас служи као подсјетник на потребу очувања историјске истине и сјећања на невине жртве.
Меморијални комплекс у Старом Броду, до кога се може стићи туристичким бродовима или новоизграђеним путем дуж лијеве обале Дрине, постао је мјесто тишине и молитве, али и опомене да се такве трагедије никада не понове.
