Берковићи, мала општина у источној Херцеговини, свој развој углавном темељи на пољопривреди. С обзиром на то да индустрија није развијена, малобројно локално становништво ослања се на властиту производњу. Међу примјерима су породица Лучић, која се бави производњом магарећег млијека, и породица Граховац, која узгаја винограде и паприку. Новоизабрана општинска власт најавила је пројекте који ће помоћи пољопривредницима у будућности, пише БХРТ.
Једина фарма магараца у источној Херцеговини налази се управо у Берковићима, гдје се породица Лучић бави продајом магарећег млијека, познатог по бројним здравственим предностима.
Доброслав Лучић и његова супруга Чеда годинама су се бавили сточарством и пољопривредом, али на ову производњу одлучили су се након што је њихов син током пандемије корона вируса преболио тежи облик болести. Магареће млијеко, које су му тада набавили, значајно је поправило његово здравствено стање, што их је подстакло на покретање властитe производње.
„Тешко је било набавити млијеко током пандемије, али кад га је почео пити, кашаљ му је престао већ сљедећег дана. Доктор му је рекао да се нагло поправља и савјетовао да настави с млијеком,“ прича Доброслав.
Производњу су покренули с три магарице, а данас фарма броји 13 животиња. Магарци се хране квалитетном храном и сами пасу љековито биље. Посебна пажња посвећује се хигијени, а млијеко се редовно контролише у Институту „Васо Бутозан“ у Бањој Луци.
Потражња за млијеком далеко премашује понуду.
Чеда Лучић описује свој радни дан: „Ујутро се устанем, попијем кафу и кренем радити. Док се не смркне, нема стајања, а кад падне ноћ, лако заспим.“
На другом крају општине, породица Граховац наставила је традицију узгоја винограда. У селу Потком подигли су највећи виноград у овом крају. Осим винограда, производе и паприку, по којој су Берковићи познати.
„Не могу произвести колико се тражи. Ове године нисмо ни ишли на тржницу у Чапљину јер се паприка прода овдје. Што се тиче винограда, сво грожђе можемо продати овдје на ливади. Имамо засађено око 1.700 чокота вранаца, а остало су жилавка, смедеревка, франковка и друге сорте,“ каже Мирко Граховац.
Ипак, велики проблем представља недостатак воде за наводњавање. Тренутно користе воду из водовода, али би бушотине за подземну воду могле бити рјешење. Пројекти наводњавања, које општина спроводи уз помоћ Владе Италије, у завршној су фази за један дио општине.
Подршка општинске управе
Новоизабрани начелник Берковића, Бојан Самарџић, најавио је пројекте који ће подржати пољопривредна газдинства, посебно оне који се желе бавити секундарном производњом.
„Желимо подржати све који се одлуче за неку врсту секундарне производње, попут мини сирана или производње ајвара. Општинска управа пружиће подршку тим активностима,“ изјавио је Самарџић.
Иако је пољопривреда окосница развоја у Берковићима, Самарџић истиче да општина има бројне неискоришћене потенцијале. Од природних ресурса попут вјетра и сунца до туристичких прилика за брдски бициклизам и параглајдинг, Берковићи имају прилику за развој на више фронтова.
