Академик професор доктор Предраг Пешко, вођа тима љекара који су у Београду оперисали предсједника Републике Српске Милорада Додика, познати је српски и свјетски специјалиста опште и абдоминалне хирургије.
Пешко је редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ), инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске, као и Црногорске академије науке и умјетности.
Његова специјалност су гастроентерологија, кардиоторакална хирургија и ендоскопска хирургија, а почасни је члан Удружења хирурга Републике Српске и Бугарског хируршког удружења. Такође је и визитинг професор медицинских факултета у Бањалуци и Скопљу, преноси Срна.
У животу доктора Пешка посебно мјесто заузима Херцеговина, гдје је учествовао у изградњи болнице у Невесињу, а сада и у градњи болнице у Требињу. У Драчеву, на мјесту гдје је био виноград његовог дједа, посадио је своје чокоте.
Он је током посљедњег рата као хирург добровољац отишао на ратиште током Митровданске офанзиве на Невесиње 1992. године и тако директно ризиковао живот.
Доктор Пешко је од 2013. године љекар консултант опште хирургије у Општој болници „Медигруп“ у Београду.
Иза себе има објављених више од 360 научних и стручних радова у водећим домаћим и међународним часописима, а такође је и почасни члан хирурга Њемачке, члан Америчког колеџа хирурга, те предсједник српско-јапанског пријатељства љекара.
Предраг Пешко рођен је 29. маја 1955. године у Боки код Зрењанина, гдје му је на жељезници службовао отац, а поријеклом је из Херцеговине, у којој је одрастао. Дјетињство и школовање провео је у Чапљини, гдје су му живјели родитељи све до рата, а родбину има у Требињу и Невесињу.
Пешко је завршио Медицински факултет Универзитета у Београду 1980. године са укупном средњом оцјеном 9,46 и просјечном оцјеном из клиничких предмета 10.
У љекарској каријери од 1981. године радио је на Првој хируршкој клиници Универзитетског клиничког центра Србије, обављао је функцију продекана Медицинског факултета Унивезитета у Београду у три мандата, те био начелник Центра за хирургију једњака Прве хируршке клинике Клиничког центра Србије од 1993. године до пензионисања 2020. године.
Пешко се усавршавао у Лондону и Бирмингему, Хајделбергу и Стразбуру, Вашингтону, па све до Токија, гдје је усвојио иновативне методе оперисања карцинома горњег дијела једњака, при чему се не вади цијели једњак и не отвара грудни кош.
Био је члан представништва Међународног удружења за болести једњака, Европске дигестивне хирургије и Међународног колегијума дигестивне хирургије.
Он је обављао функцију пресједника Српске подружнице Интернационалног удружења хирурга, онколога и гастроентеролога.
Пешко је 2008. године изабран за визитинг професора Медицинског факултета Универзитета у Хајделбергу у Њемачкој, а због свог цјелокупног дјеловања на пољу хирургије једњака, на годишњој скупштини Њемачког удружења хирурга 2011. године изабран је за почасног члана.
Доктор Пешко је члан уредништва више престижних свјетских и домаћих хируршких часописа.
Добитник је награде за најбољи научни рад на међународном конгресу о карциному желуца у Њујорку 2001. године, награде „Тајко хелтинг груп сурџикал корпорејшн“ (Таyцо Хеалтхинг Гроуп Сургицал Цорпоратион) за достигнућа у хируршкој стаплер техници 2003. године и двије награде Српског лекарског друштва.
Доктор Пешко је аутор савремене монографије о Баретовом једњаку и девет поглавља у домаћим уџбеницима и монографијама. Учестовао је и руководио пројектима САНУ из области хирургије дигестивног тракта.
Због доприноса у развоју хирургије једњака и желуца, као и због научног доприноса у пољу изучавања обољење једњака и желуца, Пешко је 2012. године изабран за редовног члана САНУ.
