Забава

Одржано такмичење у лагању. Прасе које једе ексере најбоља лаж

Без доброг хумора нема ни здравља, а смијех и оптимизам рецепти су за дуговјечност, порука је србачких весељака и шаљивџија који су се окупили протеклог викенда на 76. “Лажијади” у Ситнешима код Српца како би испричали своје догодовштине за које се куну да су потпуно истините.

Титулу највећег лажова трећи пут је освојио Радивоје Обрадовић из Срђевића који је однио побједу са причом о прасету које је јело ексере.

– Комшија је купио прасе које није хтјело да једе па сам му рекао да му вјероватно мањка жељеза, али он није схватио да треба звати ветеринара, већ му је дао да једе старе ексере, остале од прављења свињца. И тако двије до три седмице по пола килограма до килограм сваког дана. Кад га је обрадио и испекао видио је у прасету ексере који више нису били криви и зарђали већ бијели и исправљени, тако да их је поново могао употријебити за свињац – рекао је Обрадовић.

Инспирацију за ову причу добио је од срђевичког зета, који је поријеклом из Челинца и који, како каже, кад год дође у њихово село нешто слаже.

– Сваки пут препричам његову лаж, мало то уобличим и додам нешто своје, али задње двије године није ништа слагао па нисам ни учествовао у такмичењу. Најмање 30 година сам члан овог удружења, још од 27. године, и жао ми је само што нема више младих који би нас наслиједили. Њих ово не интересује, јер само гледају у телефоне и интернет – каже Радивоје.

Организатор манифестације било је Удружење лажова, које окупља око 30 чланова и чија је традиција опстала чак и у неким тешким временима. Предсједник удружења је Вид Бабић из Ситнеша који каже да су основани 1947. године као “Андрповци”, односно крадљивци и да су се дуго времена крили по шумама како би се дружили.

– Након Другог свјетског рата нису смјели слободно да се окупљају, јер комунисти нису били благонаклони према оваквим дружењима па су се састајали по шумама. Промијенили су 1974. године назив у Друштво лажова и тада су већ могли да се слободније окупљају по кућама и ресторанима, а традиција није прекидана ни за вријеме посљедњег рата – рекао је Вид и додао да од 2009. године званично дјелују као Удружење лажова.

Истиче да је члан удружења већ дуже од 35 година, а изабран је за доживотног предсједника.

– Некада су ова дружења имала већу драж, окупљали смо се сваке седмице, а сада једном годишње. Знали смо понедјељком на пијаци купити овцу, коју исте седмице испечемо и поједемо уз пјесму и весеље. Од свега тога остало је само сјећање – каже Вид.

Најстарији члан удружења Радивоје Сувајац (92) каже да већ три деценије долази на “Лажијаде” и овакви догађаји, који су препуни шале и смијеха, одржавају га у животу.

– Не може се говорити истина ако нема барем неке лажи, а ако је више пута изговориш она постане истина. Ове наши лажи не доживљавамо озбиљно, то је више разонода, али је веома корисно за размјену мишљења. Сви се међусобно уважавамо и то је највеће богатство – каже Радивоје.

Жижак и медвједи

Друго мјесто на србачкој “Лажијади” заузео је Раденко Аничић из Српца који је испричао како је својим очима видио да је жижак из пшенице појео неколико центиметара млинског камена. Треће мјесто припало је Душану Малиновићу из Илове код Прњавора који је испричао да је док је брао гљиве видио два медвједа како се туку, а затим их је раздвојио тако што је млађем опалио неколико шамара, а старијег послао у ћошак тако да су остали плачући.

Пратите нас на друштвеним мрежама | Facebook | Instagram |
Подијели...
Извор
ГЛАС СРПСКЕ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!