По петнаести пут некадашњи питомци Школе резервних официра пјешадије окупили су се у Билећи, настављајући традицију која већ годинама чува успомене на дане проведене у овој престижној војној установи. Овогодишње окупљање, организовано у оквиру Сајма привреде, има посебан значај јер се обиљежавају два велика јубилеја, петнаест година окупљања Билећанаца и седамдесет година од почетка рада Школе резервних официра.
Окупљања нису условљена националном, вјерском, генерацијском нити било којом другом припадношћу. Она су прилика да се некадашњи питомци, командири, команданти и наставници поново сретну, присјете заједничких дана и вриједности које су стекли током школовања. Како сами истичу, у Билећу долазе и долазиће како би сачували успомене на пријатељства, знања и животне лекције које су им помогле током читавог живота.
Међу окупљенима је и Андреј Превалник, један од некадашњих питомаца који са посебним емоцијама говори о данима проведеним у Билећи.
„Лијеп је осјећај поново доћи у Билећу након толико година. Овдје сам провео 6 мјесеци и када сам први пут дошао било ми је чудно, у почетку сам проклињао гдје сам дошао доље камен, горе небо, али временом сам схватио да је то била школа живота и ја бих увео као обавезно да сваки момак који напуни осамнаест година дође овдје да види каква је дисциплина владала у овој школи“, каже Превалник.
Међу бројним Билећанцима који су и ове године стигли на окупљање је и Небојша Максимовић из Крушевца, припадник 100. класе Школе резервних официра пјешадије. Вјеран традицији, на окупљање је дошао већ петнаести пут, заједно са својим класићима, потврђујући да везе створене у Билећи не блиједе ни након више деценија. Иако је од његовог боравка у билећкој касарни прошло 37 година, сјећања су и даље жива.
„Прије 37 година сам служио у овој касарни. Једном Билећанац, увијек Билећанац. За билећку касарну нас вежу и лијепе, али и оне мање лијепе успомене које смо, могу рећи, временом заборавили. Ипак, све су то јединствена и непоновљива искуства која су обиљежила наше животе“, рекао је Максимовић.
Да су пријатељства и успомене стечене у Билећи трајне потврђује и Милић Раковић из Рашке, који је на окупљање Билећанаца дошао пети пут. Како каже, сваки долазак у Билећу за њега представља посебно задовољство и прилику да се поново сретне са својим класићима, са којима и данас одржава контакт, најчешће путем друштвених мрежа.
„Привилегија је била доћи у Билећу. Овдје нису могли сви да буду питомци Школе резервних официра пјешадије, а ми који смо имали ту прилику искористили смо је максимално. Не само да смо стекли војничке вјештине и врлине, већ и велико животно искуство. Управо захваљујући томе, касније смо се лакше сналазили у различитим животним ситуацијама. Увијек сам срећан када дођем у Билећу, видим своје класиће и проведем неколико дана у дружењу са људима са којима дијелим незабораван дио живота“, прича нам Раковић.
Међу некадашњим питомцима који су се ове године окупили у Билећи нашла се и Слађана Антонијевић из Београда, припадница прве класе жена-питомаца Школе резервних официра у Билећи. За њу је овај сусрет имао посебну емотивну тежину, јер је први пут након више од четири деценије поново закорачила у касарну у којој је као млада дјевојка провела три мјесеца обуке.
„Послије 42 године преплављена сам емоцијама. Све ме враћа у 1983. годину, када сам овдје провела три мјесеца. Било је тешко. Моје колегинице и ја биле смо младе и нисмо очекивале такву дисциплину и тако захтјеван програм. Ипак, све то је било једна лијепа животна школа која нам је много значила. Ово је мој први долазак у Билећу послије 1984. године и поносна сам што сам поново овдје, међу људима са којима дијелим успомене на једно посебно вријеме“, каже Антонијевић.
Након свечаног постројавања некадашњих питомаца Школе резервних официра, окупљенима се обратио командант билећке касарне Александар Ћосовић, пожеливши им добродошлицу и успјешан боравак у Билећи. Он је истакао да име Билеће већ деценијама представља симбол мјеста у којем су генерације младих људи стицале војничка знања, али и важне животне вриједности.
„Школа резервних официра је током своје дугогодишње традиције изњедрила велики број питомаца који су касније постали успјешни официри, инжењери, доктори и угледни грађани својих градова и држава. Ипак, њено највеће богатство остаје дух другарства, дисциплине и слоге. Данас, када се по петнаести пут окупљате у Билећи и евоцирате своје војничке успомене, дајете посебан значај овој касарни. Припадници билећке касарне поносни су на ваше окупљање, које показује да ово није само дио историје, већ жива вриједност која се преноси на будућа покољења“, додао је Ћосовић.
Окупљене Билећанце поздравио је и начелник општине Билећа Миодраг Парежанин, који је истакао да је мало ко вјеровао да ће традиција окупљања некадашњих питомаца прерасти у јубилеј који данас окупља генерације некадашњих резервних официра из свих крајева бивше Југославије.
Он је подсјетио да је билећка касарна била мјесто у које су долазили најбољи регрути, а дочекивали их најискуснији официри тадашње Југословенске народне армије. Управо због тога, нагласио је, вриједности стечене у Билећи живе и данас кроз пријатељства, дисциплину и посебну везу коју некадашњи питомци и даље његују према граду и касарни.
„Ваша упорност премашила је сва очекивања и све сумњичаве прогнозе схрвале су се низ падине врха Тухор који се уздиже изнад овог станишта које и данас држи стрражу над вашом касарном и боравиштем у тадашњој војној пошти 3215 у коју се међу ове зидине улазило са дозом треме па и страха од надалеко чувене дисциплине спартанског кова која вам је слиједила на шестомјесечној обуци и учењу. Оно што је тада научено и данас свједочимо кроз ваше пријатељство, заједништво и оданост Билећи. Срећан вам данашњи петнаести празник, јубиларно окупљање на овој писти која вас непромијењена чека, на вашем старом зборном мјесту. Нисте ви гости у Билећи, већ домаћини по много чему.Прошле године смо вас послали на једногодишње одсуство, а и ове године ћемо учинити исто, у нади да ћете се поново вратити наредног јуна. Путеви се мјере метрима, а љубав према ономе што сте овдје доживјели мјери се откуцајима срца. Зато чувајте Билећу у својим сјећањима као што и Билећа чува вас“, поручио је Парежанин.
Овогодишње, 15. окупљање Билећанаца окупило је више од 400 некадашњих питомаца Школе резервних официра, који су још једном потврдили да вријеме не може избрисати пријатељства, успомене и вриједности стечене у Билећи. За многе од њих Билећа није само мјесто на карти, већ дио живота којем се увијек радо враћају. Уз обећање да ће његовати традицију, најавили су нови сусрет наредне године, када ће се поново окупити на 16. окупљању Билећанаца.
