Након скоро 30 година имамо вјенчање у нашој општини крајем овог мјесеца, казао је за „Независне новине“ Божо Сјеран, начелник општине Источни Мостар, и додао да је ова локална заједница увела један вид подршке за сваки склопљени брак.
„Млади парови који се вјенчају у нашој општини добијају субвенције у износу од 1.000 КМ, док парови који имају преко 35 година а ступе у брак добијају подршку у износу од 3.000 КМ“, казао је Сјеран.
Наиме, према подацима Завода за статистику Републике Српске, демографски показатељи у појединим малим општинама Републике Српске све су поразнији, па тако у некима током читаве претходне године није рођено ниједно дијете, а није забиљежен нити један склопљен брак.
Посебно тешка ситуација је у општинама Источни Мостар и Источни Дрвар, гдје званично није забиљежена ниједна новорођена беба у 2024. години. Уз то, у Источном Мостару, Купресу, али и Петровцу није регистровано ниједно вјенчање.
Демограф Стево Пашалић упозорава да је стање у малим, руралним општинама озбиљно, али не и изненађујуће.
„Мале локалне заједнице већ дуго кубуре са изумирањем становништва. У њима углавном живи стотинак људи, претежно старије популације. Сасвим је логично да се у таквим срединама годишње роди једно или ниједно дијете“, казао је Пашалић.
Додаје да се од популационо малих општина не може очекивати демографски опоравак.
„Потребно је озбиљно размислити о реорганизацији о припајању ових општина већим и функционалнијим административним цјелинама. Јер, оне су неодрживе, како демографски, тако и економски“, поручио је Пашалић и додао да су проблем и функције, не само бројке.
Иако би логично рјешење било укидање или спајање малих општина, Пашалић истиче да за такав потез не постоји политичка воља.
„Људи не дозвољавају укидање тих општина јер се везују за функције које оне носе“, појашњава Пашалић.
Појаснио је да се морамо навићи на чињеницу да ће нас бити све мање.
„Одрживи развој мора се базирати на квалитет кроз образовање, запошљавање, економску сигурност и друштвену стабилност“, закључује Пашалић и додаје да природни прираштај неће поправити демографску слику.
Коментаришући податак да у Источном Мостару у прошлој години није рођена ниједна беба, Сјеран је истакао да, иако у овој локалној заједници има младих људи, многи од њих имају пребивалиште у сусједним општинама.
„Због тога често нема уписа у матичну књигу рођених, јер се уписују у тим срединама гдје су родитељи пријављени“, казао је Сјеран.
Додаје да је статистика неумољива, да се почетком деведесетих у БиХ рађало око 66.700 дјеце годишње, док је 2023. рођено само 24.451 дијете, што представља пад од скоро 60 одсто.
„Узрок је такозвани темпо-ефекат, млади касније ступају у брак и касније рађају дјецу, често тек у тридесетим годинама. Осим тога, масовне миграције младих у иностранство додатно убрзавају демографски пад“, истиче Пашалић.
