У Билећи сунце заиста сија јаче. Његове зраке не прелама само језерска површина, већ и погледи људи који те дочекују отворених врата и још ширег срца.
Ту се живи спорије, али садржајније. Сваки дан има своју тежину, а свака реч – своју част.
Билећко језеро, плаво око Републике Српске, не освежава само тело, већ и душу. На његовим обалама човек научи да ћути кад треба, и да говори кад има шта да каже, јер овде је тишина врлина, а реч – заклетва.
Одувек је важило: ако хоћеш да упознаш истинског Србина – иди у Билећу. Тамо где се јунаштво не показује гласом, већ делом, а вера, част и слобода не доводе у питање.
Људи из Билеће су чврсти као херцеговачки камен и тихи као молитва под сводом манастира Добрићево.
Град се дичи својом војничком, културном и духовном традицијом.
Од камених темеља православља до страница исписаних поезијом и песмом, Билећа је више од прошлости – она је трајање.
Отпорна на заборав, отпорна на пролазност.
Они који су из ње отишли, носе је у гласу и ходу, а они који остају, чувају је као светињу.
Билећа није за свакога – она је за оне који знају да вреднују оно што траје, што не подлеже моди ни лажној величини.
То је Билећа – место где се небо спушта ниско, а душа човека диже високо.
