Српска православна црква прославља највећи хришћански празник – Васкрс, којим се слави васкрсење Исуса Христа из мртвих и који представља суштину хришћанске вјере.
Васкрс је празник дубоке духовне и породичне симболике, праћен богатим обичајима и традицијом.
Духовно значење
Васкрс симболизује побједу живота над смрћу и светлости над тамом. Према хришћанском вјеровању, Исус Христ је трећег дана након распећа на крсту васкрсао, што је темељ хришћанске вјере. Празник се слави у прву недељу после пуног мјесеца који пада на или после прољећне равнодневице (тзв. први пуни мјесец у прољеће), па је датум Васкрса покретан.
Припреме за Васкрс
Васкрсу претходи Велики пост, четрдесетодневни период духовног и тјелесног прочишћења, током којег се вјерници уздржавају од одређене хране (меса, млијечних производа, јаја) и посвећују молитви и покајању. Посљедња недеља поста, Страсна недеља, посебно је значајна, са данима као што су Велики петак (дан Христовог распећа) и Велика субота (дан тишине и ишчекивања).
Обичаји
Фарбање јаја: Један од најпрепознатљивијих васкршњих обичаја је фарбање кокошијих јаја, обично у црвено, што симболизује Христову крв и живот. Прво јаје, „чуваркућа“, фарба се на Велики четвртак или петак и чува се у дому као симбол заштите. Користе се природне боје (нпр. љуске од лука) или вјештачке, а често се јаја украшавају наљепницама, воском или цртежима.
Туцање јајима: На Васкрс, чланови породице и пријатељи „туцају“ јаја, ударајући једно о друго. Побједник је онај чије јаје остане цијело, а овај обичај доноси радост и такмичарски дух, посебно међу дјецом.
Васкршња литургија: Вијерници присуствују поноћној или јутарњој Васкршњој литургији, гдје се пјева „Христос васкрсе из мртвих“, а свештеници и народ размјењују поздрав „Христос васкрсе!“ – „Ваистину васкрсе!“. У неким крајевима, око цркве се организује литија.
Васкршња трпеза: Након литургије, породице се окупљају око богатог стола. Трпеза обично укључује васкршња јаја, погачу, сир, млад лук, а у неким крајевима и сарму или чорбе. Прије јела, домаћин благосиља храну и дијели комадиће освећених јаја.
Народни обичаји: У неким крајевима Србије, Васкрс се прославља и обичајима као што су „хајдучка јаја“ (такмичење у бацању јаја) или окупљања на сеоским зборовима.
Прослављање
Васкрс је породични празник, вријеме за окупљање, радост и међусобно даривање. Дјеца посебно уживају у тражењу скривених јаја или поклона, док одрасли размјењују честитке и дарове. У многим домовима, куће се украшавају прољећним цвијећем, а атмосфера је испуњена оптимизмом и надом коју доноси прољеће.
Васкрс је празник који спаја духовност, традицију и заједништво. Кроз обичаје попут фарбања јаја, туцања, литургија и породичних окупљања, он јача везе међу људима и подсјећа на вриједности наде, љубави и новог почетка. Код Срба, Васкрс је не само вјерски, већ и културни феномен, који одражава богато наслијеђе и дух народа.
Ваистину васкрсе!