Приоритет свих приоритета у источној Херцеговини је изградња нових и реконструкција постојећих путева, како ова регија не би била запостављена у односу на остатак Републике Српске.
Ово су, између осталог, за „Независне новине“ поручили челни људи херцеговачких општина, говорећи о томе које су највеће потребе за њихове локалне заједнице.
Истакли су да је од велике важности да се коначно заврши пут од Тјентишта ка Фочи, те гранични прелаз Шћепан Поље ка Црној Гори.
Што се тиче јединог града у источној Херцеговини, планови су велики. Започета је изградња слободне зоне у Требињу, за коју је добијена сва потребна документација.
„Ту је обилазница око града Требиња, и источна и западна су приоритети. Ми смо за 2025. планирали средства од око 500.000 КМ за откуп, оно што смо рјешавали са ‘Путевима РС’ јесте експропријација земљишта, откуп. Тренутно радимо прикључке за нову болницу. Такође, кренула је експропријација за аеродром Требиње, ревизија би требало да буде завршена ове године“, рекао је Мирко Ћурић, градоначелник Требиња.
Билећани ће се, према ријечима Миодрага Парежанина, начелника ове општине, фокусирати на што веће искориштавање капацитета Билећког језера. Ту је, истиче, још конкретнији посао око експлоатације и прераде камена.
„Имамо мљекару ‘Пађени’, гдје сигурно постоје потребе за проширење сточног фонда, али и производњу органске хране јер имамо Дабарско и Фатничко поље да остају као плодне оранице након система Горњи хоризонти“, рекао је за „Независне“.
Стево Драпић, начелник општине Љубиње, поручује да ће кључни циљ бити завршетак путног правца Столац – Љубиње, јер је дио пута и даље неасфалтиран.
„Ми плаћамо обавезе, издвајамо за акцизе за гориво за путеве, а не враћа нам се ниједна марка. ‘Путеви РС’ би ваљда требало да раде магистрални пут, али ја сам рекао на сједници Савеза општина и градова да ако неће, нек дају нама надлежност да то радимо. Нама је приоритет Жегуља. Остало је неких 8,5 километара пута који није завршен од Љубиња до Стоца“, прича Драпић за „Независне“.
Велики проблем за ову малу општину је и то што електричну енергију добијају из ФБиХ.
„Љубиње добија струју из Стоца, треба да се ради далековод од Величана до Љубиња. Ваљда је обавеза да нам се направи то“, поручио је Драпић.
Што се тиче Берковића, један од најзначајнијих пројеката који ће предложити је завршетак изградње вјетроелектране Хргуд. Тиме би се, како каже Бојан Самарџић, начелник ове општине, генерисао огроман приход у општински буџет.
„Пројекат не би директно довео до већег броја запослених, али би индиректно дао велике користи општини, јер би се обезбиједила средства која би се могла користити за подстицање покретања пословне активности, самозапошљавање, комуналну инфраструктуру… Вјетропарк је требало да буде на мрежи још 2018. године, али додатни проблем је што тренутно нема заокружене финансијске конструкције, јер се њемачка банка повукла из финансирања због санкција“, појашњава Самарџић.
Један од пројеката је и изградња система за наводњавање, којим би се обезбиједиле довољне количине воде за пољопривредне површине.
„Вриједност пројекта превазилази капацитете општине Берковићи, то је вишемилионско. Ту је и регионални пут Берковићи – Кривача, у дужини од 42 километра, то је практично пут од Стоца до Плане (општина Билећа)“, казао је Самарџић.
Што се тиче Гацка, капитални пројекат је изградња јужне заобилазнице испод општине.
„То би се третирало као магистрални правац Требиње – Билећа – Невесиње. То питање сам већ кандидовао и мораћемо да то дефинишемо, јер је јако битно да имамо транзитни правац, да нам се регионални правац, односно магистрални правац не одвија кроз центар града“, рекао је начелник Гацка Вукота Говедарица.
Ова општина у наредном периоду радиће и на развоју туризма, а план је да заједно са Калиновиком раде на промоцији и изградњи туристичког комплекса Зеленгора.
„Мени је најважнији туристички комплекс Зеленгора, што би се спојило са Гацком, да урадимо путеве од Чемерна ка Зеленгори и Калиновика ка Зеленгори“, каже за „Независне“ Радомир Сладоје, начелник Калиновика.
Други битан пројекат, наводи, јесте пут Калиновик – Невесиње, преко превоја Морине.
„То су двије једине општине у Републици Српској које нису спојене асфалтом. Имамо чак и неки допис Влади Србије да се то заврши, да нам помогну“, додао је Сладоје.
Путна повезаност кључна је и за Источни Мостар, а главни проблем, истиче Божо Сјеран, начелник општине, јесте повезаност ка Невесињу са једне, те Мостару са друге стране.
„Урадили смо пројектну документацију за оба правца, један дио пројекта је према Невесињу реализован и надам се да ћемо наставити. Ту се ради од дијелу пута који је макадамски, али се ради о великом износу, јер дио пута треба да се измјести на другу локацију и то кошта негдје око милион КМ“, појаснио је Сјеран.
Нажалост, до закључења овог броја „Независних“ нисмо успјели сазнати приоритете за општину Невесиње, јер се начелник Миленко Авдаловић није јављао на наше позиве.
