Према првим прелиминарним анализама и информацијама које су презентоване на телеконференцији одржаној 21. јуна у 16.30 часова у организацији Европске асоцијације оператора преносних система за електричну енергију (ENTSO-Е), распад је кренуо у 12.20 часова у електропреносној мрежи Албаније испадом интерконективног далековода 400 kV Землак (Албанија) – Кардиа (Грчка).
У саопштењу Независног оператора система у БиХ пише да је у петак у 12.24 дошло до распада електроенергетских система Албаније, Црне Горе, Босне и Херцеговине и дијела Хрватске.
„Иако је овом испаду претходио испад далековода 400 kV Подгорица 2 – Рибаревина у Црној Гори, преносна мрежа Црне Горе и сусједних система је била у погону са нормалним погонским параметрима. Након испада поменутог далековода Землак – Кардиа, долази до каскадних испада 400 kV, 220 kV и 110 kV далековода у Албанији након чега се инцидент тренутно пренио у електроенергетски систем Црне Горе, узрокујући испад 220 kV далековода Мојковац – Подгорица 1. На овај начин преносни систем Црне Горе је остао везан на електроенергетски систем Босне и Херцеговине уз ињектирање снаге од 400 МW истосмјерним каблом из Црне Горе ка Италији“, навели су из НОС БиХ.
Додали су да је усљед прекомјерних токова електричне енергије од сјевероисточног дијела БиХ ка југу, дошло до напонског колапса и каскадног испада свих интерконективних водова између Босне и Херцеговине и Црне Горе у 12:22 часова, што даље узрокује потпуни распад електроенергетског система Босне и Херцеговине и дијела Хрватске (приобални дио) који се догодио у наредних 60 – 90 секунди.
„Обзиром да је електроенергетски систем БиХ саставни дио јединственог преносног система континенталне Европе, овакав епилог догађања у БиХ и дијелу Хрватске је био неминован и без могућности спречавања ескалације имајући у виду количину енергије која се у том тренутку преносила преко БиХ и брзину каскадних испада у регији. У циљу бољег разумијевања ситуације напоменућемо да преносна моћ 400 kV далековода износи 1300 МW, а у тренутку распада систем за надзор преносне мреже БиХ (SCADA/ЕМS) у диспечерском центру НОС БиХ-а биљежи токове снаге и до 2250 МW по појединим 400 kV далеководима.
За разлику од 20. јуна ове године, када се десила слична ситуација са знатно мањим транзитним токовима електричне енергије преко БиХ, гдје је правовременом реакцијом оперативног особља ДЦ НОС БиХ-а спријечен распад електроенергетског система БиХ, догађај од 21. јуна је због свог интензитета и брзине ескалације био у потпуности ван оперативне контроле ДЦ НОС БиХ-а и могућности спријечавања.
Адекватним диспечерским акцијама које се примјењују при подизању система из „блацк-оут“ стања, оперативно особље ДЦ НОС БиХ-а у најкраћем временском року је стабилизовало електроенергетски систем БиХ. У складу са прописаним процедурама и правилима управљања преносним системом напон је приоритетно прослијеђен важнијим потрошачким чвориштима, као и производним јединицама, са циљем поновне синхронизације и обезбијеђења неопходне електричне енергије за покривање потреба потрошње“, стоји у саопштењу.
Истиче се да је ресинхронизација електроенергетског система БиХ и нормализација стања, изузев покривања дефицита у производњи због испада термоелектрана и немогућношћу њиховог брзог повратка на мрежу због технологије рада, извршена у рекордном року од 2 сата.
„Детаљна анализа догађаја ће у складу са устаљеном праксом ЕNТSО-Е бити вршена у наредним недељама о чему ће јавност бити правовремено обавјештена, а оно што се са сигурношћу може потврдити јесте да су догађања у електроенергетском систему БиХ посљедица регионалних енергетских инцидената. Како би се овакве и сличне ситуације превенирале од изузетне важности је да се електроенергетски систем Босне и Херцеговине ојача пријеко потребним инвестирањем у преносну мрежу, која због своје застарјелости и промјене устаљених образаца рада електроенергетских система (интеграција обновљивих извора енергије), не може адекватно да одговори на све изазове“, закључује се у саопштењу Независног оператора система у БиХ.
