Да ли због друштвених, економских, социолошких или културолошких кретања, услова живота или нечег другог, већ деценијама Херцеговина, уосталом, као и многи други крајеви, остаје без становништва.
Посебно се ломи „преко леђа села“, које је, у посљедичном низу, најприје остало без младих и ђака.
Главни ударац, ако ћемо оптуживати историју, задат је рационализацијом школа почетком седамдесетих година, као посљедицом индустријализације. Тада је, готово преко ноћи, више десетина сеоских школа затворено.
Тачног броја нема. Ерозија је, с мање или више интензитета, настављена до данас.
