Редовни професор Универзитета у Београду, академик Српске академије наука и умјетности и истакнути стручњак за органску синтезу, Радомир Саичић привукао је пажњу јавности и својим ангажманом на Студентској листи. Посебно је занимљив податак да је завршио школу резервних официра у Билећи, граду који деценијама има посебно мјесто у историји војног образовања на простору бивше Југославије.
Радомир Саичић припада кругу српских научника који су значајан дио своје професионалне каријере посветили научном истраживању, универзитетском раду и развоју хемије. Као редовни члан Српске академије наука и умјетности (САНУ) и редовни професор Хемијског факултета Универзитета у Београду, изградио је академску каријеру засновану на научном раду и истраживањима у области органске хемије.
Ипак, посљедњих мјесеци пажњу јавности привлачи и његов друштвени и политички ангажман, кроз који је отворено говорио о корупцији, функционисању институција, образовању, економији и будућности Србије.
Научна каријера и мјесто у САНУ
Саичић је дипломирао, магистрирао и докторирао на Хемијском факултету Универзитета у Београду, на којем је касније изградио и универзитетску каријеру.
Његова област научног рада је органска синтеза, једна од важних дисциплина савремене хемије. Она обухвата осмишљавање и извођење хемијских реакција којима се добијају сложена органска једињења, укључујући природне производе и супстанце од потенцијалног биолошког значаја.
У свом истраживачком раду бавио се тоталним синтезама природних производа и биолошки активних једињења, али и развојем нових синтетичких метода. Резултате истраживања објавио је у више од 80 научних радова у међународним научним часописима.
За свој допринос развоју хемије вишеструко је награђиван, а избор за редовног члана САНУ представља значајно признање његовом научном раду.
Поред лабораторијског и универзитетског рада, Саичић се ангажовао и по питањима важним за академску заједницу и друштво, сматрајући да научници имају одговорност да учествују у расправама о правцу у којем се њихова земља развија.
Веза са Билећом: Школа резервних официра
Један од занимљивих детаља из биографије академика Саичића јесте његова веза са Билећом. У једном од својих јавних наступа истакао је да је завршио школу резервних официра у овом херцеговачком граду.
Билећа је деценијама била препознатљива по војном образовању, а њена касарна и официрска школа оставиле су дубок траг у животима бројних генерација које су кроз њу прошле. За многе људе из различитих крајева бивше Југославије, боравак у Билећи представљао је важно животно искуство.
Податак да је један од истакнутих српских академика дио свог образовног пута провео управо у Билећи представља занимљиву везу овог научника са источном Херцеговином.
Зашто се укључио у политички живот?
Саичићев јавни ангажман добио је нову димензију његовим учешћем на Студентској листи. У наступима које је имао у медијима наглашавао је да не жели политичку функцију нити министарску фотељу, већ да подржава студенте јер у њима види енергију, моралну снагу и могућност за промјену друштва.
Према његовим ријечима, циљ таквог ангажмана јесте успостављање правне државе и институција које функционишу у интересу грађана. Истицао је да жели да се, када се створе услови за нормално функционисање институција, врати свом основном позиву – научном раду и лабораторији.
У јавним наступима оштро је критиковао актуелни начин управљања Србијом, описујући систем као корумпиран и заснован на партијском запошљавању, подјелама у друштву и концентрацији моћи.
Његова порука је да политичка припадност не би смјела да буде услов за запослење или напредовање, већ да одлучујући критеријуми морају бити образовање, знање, стручност и резултати рада.
Против корупције и партијског запошљавања
Једна од централних тема Саичићевих јавних иступа јесте корупција и њен утицај на функционисање државе.
Посебно критикује начин на који се, према његовој оцјени, воде велики инфраструктурни пројекти, као и праксу у којој се уговори и документација од јавног значаја проглашавају тајним. Сматра да грађани морају имати увид у трошење јавног новца и да транспарентност представља једну од најважнијих препрека злоупотребама.
Као примјере проблема у систему наводио је трагедију на Жељезничкој станици у Новом Саду, као и поскупљења појединих инфраструктурних пројеката. Те случајеве повезивао је са, како тврди, потискивањем струке у корист партијских интереса и недовољном одговорношћу носилаца јавних функција.
Саичић сматра да стратешким системима, попут енергетике, морају управљати људи који посједују одговарајућа знања и искуство, а не кадрови постављени првенствено због политичке припадности.
Економија: Подршка домаћим предузећима и знању
Говорећи о економској политици, Саичић је критиковао модел развоја који се, по његовој оцјени, превише ослања на привлачење страних инвеститора субвенцијама и јефтином радном снагом.
Залаже се за снажнију подршку домаћим малим и средњим предузећима, која види као важан ослонац привреде и дугорочне економске стабилности.
Посебно наглашава значај улагања у образовање, истраживање и развој технологија, као и повезивање домаће привреде са научницима и стручњацима из дијаспоре.
Према његовом мишљењу, Србија има значајан научни и технолошки потенцијал који не може доћи до пуног изражаја без стабилних институција, правне сигурности и система у којем се цијене стручност и резултати.
Екологију такође посматра као важно економско питање, истичући да заштита пољопривредног земљишта, шума и природних ресурса не смије бити подређена краткорочним интересима и профиту.
Образовање и наука као темељ друштва
Као универзитетски професор и научник, Саичић посебно истиче значај образовања и положај научне заједнице.
Сматра да друштво које жели да се развија мора да обезбиједи услове у којима се знање и стручност вреднују више од политичких веза. У том контексту говори и о потенцијалу српске научне дијаспоре, чија би знања, искуство и капитал могли да допринесу развоју домаће привреде и научних институција.
У својим наступима истицао је да Србија располаже стручњацима који раде у водећим свјетским научним и технолошким центрима, али да је за њихов снажнији повратак или сарадњу са матицом неопходно створити предвидив институционални амбијент.
Однос према Цркви, Косову и Метохији и српском народу
Саичић је у јавним наступима говорио и о питањима религије, националног идентитета и положаја српског народа.
За себе је рекао да је православни хришћанин, истовремено правећи разлику између духовне суштине Цркве и поступака њених појединих представника. Критиковао је одређене одлуке црквене јерархије и изражавао незадовољство поступањем према свештеним лицима која су, према његовој оцјени, показала разумијевање и подршку студентима.
Када је ријеч о Косову и Метохији, залаже се за очување територијалног интегритета Србије и критикује оно што назива нескладом између патриотске реторике власти и њених конкретних политичких потеза.
Посебно наглашава блискост Срба у Србији, Црној Гори и Републици Српској, истичући да административне границе не би требало да буду препрека братским везама и сарадњи.
Говорио је и о антифашизму, који повезује са породичним насљеђем, као и о потреби одржавања блиских и продуктивних односа са Русијом, које сматра важним из историјских, енергетских и стратешких разлога.
Порука грађанима: „Свако има право на будућност“
У једном од јавних обраћања након избора, Саичић је захвалио свима који су подржали Студентску листу, али и онима који за њу нису гласали. Нагласио је да политичке разлике не би требало да буду разлог за сукобе међу грађанима.
„Вечерас није ријеч о резултатима, већ о људима“, поручио је Саичић, додајући: „Свако има право на будућност“.
Позвао је грађане да не насједају на провокације и поручио да послије изборног дана почиње озбиљан посао. У тим ријечима огледа се његово настојање да политички ангажман представи као средство за промјену друштва, а не као циљ сам по себи.
У другом телевизијском наступу говорио је и о потреби да се, како је навео, ослободи простор за нормално функционисање институција и да се промијени систем вриједности који, по његовом мишљењу, погодује корупцији и злоупотребама.
Научник који је изашао из лабораторије у јавни простор
Радомир Саичић је, прије свега, научник чија је професионална каријера изграђена у области хемије и универзитетског образовања. Међутим, његов ангажман на Студентској листи показао је да је спреман да своје ставове изнесе и изван академских институција.
Његов јавни наступ обиљежавају критика корупције и партијског запошљавања, залагање за владавину права, већи значај стручности и снажнију улогу образовања и науке у развоју друштва.
За Билећу је посебно занимљив податак да је завршио школу резервних официра управо у овом граду. Та веза представља мање познат, али значајан детаљ у биографији човјека који је од научне каријере стигао до ширег јавног ангажмана.
Било да се посматра кроз призму научних достигнућа или политичких ставова, академик Радомир Саичић представља личност чије ће дјеловање у наредном периоду зависити и од тога колико ће идеје које заступа успјети да претвори у конкретне промјене у друштву.
